Женски свет

шиле, па и одело за еебе и сву чељад, једном речју све, осим обуће и мушких шешира. Још су у неким пределима и шубаре и еукно за кабанице и одело саме готовиле па и зимске рукавице. Белило и руменило су такођер саме готовиле, које не беше тако шкодљиво као куповно. У оно време су се женскиње из свију сталежа белиле и румениле, не само код нас, него и код других народа. Граничарке су праве мученице биле, док су им мужеви и синови на бојном пољу крв проливали и гинули, морале су жене код

толиког посла још и по.љске радове обав.љати. Тај силни и тегаки посао бпо је за те јаднице jom тежи, јер их је морг.ла брига н туга за својим милима, Граничарка није могла' рећи: „Весело срце кудељу предеХ јер је њено срце увек стрепило. Граничари су датт и ноћ као запета иуптка стајали увек готови, да за цара п отаџбину гину. Граница је жив бедем била о који се турска и свака навала кроз два столећа одбијала. У мирно време пак морао је граничар о свом руху и круху војничке дужности отправљати. С. С.

ЈЕДНА УЗОР-СРПКИЊА.

(У споменицу врлоштоване госпође Савке Јов. Суботића.)

Задовољства миље испуња ми груди, Кад у „ Женском Сеешу 11 читам мисли твоје, И честитам листу, који но се труди, Да унозна с Тобом читатељке своје. Иоука ти здрава .... Одабране речи.... Те савете твоје послудтати трсба, Јер радећи тако, много зло сс лечи, И благослов Божји заслужи са неба. Награду за ова мудра Твоја дела, И кориспе мисли, што их пружаш нама, Породице српске радосно ће дати: Окитив Ти име струком неувела, Поштовав те као узор Орпкињама, И иазвав те: мила и лл/бљена маши! -Београд. • В. К.—Уђубисав.

БРАТСКА ПИСМА.

IX. О неговању порода.

Дична Сришњо! Ево, да ти извршим обећање дична сестро, да ти што иапишем о неговању порода. Има ли већег задовол.елчић него кад су родитељи сретни у своме породу? Када им Бог благослови брачну везу, те их обдари земнијем анђелима мучно, да шта више може задовол.ити родител.е, од њихове жеље порода!

Ако их каква туга или нево.ља морп, дјечица их разговарају блаже им њихио жиће; својом невиношћу нриморају родптеље, да им и у тузи лебди на уснама благи осмејак. Забораве у томе часу све невоље, па се радују будућој својој узданици, која ће им и у старости — ако буде воља Божија блажити мрачне дане, иа овоме варљивоме свијету... Како ли мора родитељима срце од радости заиграти, када тгм ттевинатнце тспа: „лш-л/е/ ба-ба ! и

34

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 3