Женски свет

ЖЕНСКИ СВЕТ.

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

СВАТOBСКИ ОБИЧАЈИ КОД НЕКИХ СТРАНИХ НАРОДА.

У северној Америци на Охају код Индијанаца је овај обичај: Индијанац одлази својој изабраној са запаљеном лулом. Ако она горућу лулу угаси, то је знак да и она љега љуби, ако ли не угаси лулу, знак је да га је одбила. Младић оставља кућу дотичне и неће се вшне никад њој. вратити, која неће његове луле, односно ватру његовог срца да угаси. Код других народа просидба бива преко поклона. Ако дотична прими иоклоне, пристаје на удадбу, ако не прими, одбила је иросиоца. Код украмнских козака је обичај да младожења пошље колач оцу девојкином; ако га отац прими, може просилац доћи, ако га ие прими, просилац је тиме одбијен. И увијање невесте у шлајере је још код многих народа у обичају. Тако је у Мароку обичај, да невесту посаде на једног магарца и покрију је густим велом, тако да је нико не може видети. Код Калмука и Башкира свађају се искупљене жене и девојке за невесту. Свечаније бива ово код Арапа, где се пратња младожењина мора да бори са пратњом невестином. Напослетку младожења улети са својом нратњом и уграби невесту из њене ,околине. Врло леп је обичај код

Башкира, када се девојка опрашта од свију својих познатих ходећи плачна из куће у кућу, којом приликом јој предају сватовски поклон. За тим се још једаннут врати у очеву кућу, оде до огњишта, обгрли га и обеси какав поклон из захвалности што ју је до сада хранио, за тим оставља место где је младост ировела и одлази своме мужу. И код Јапанаца је леп обичај којим се показује да Од девојке постаје жена, када пријатељи невестини у вие држе коловрат од лана, доказујући тиме, да ће иевеста својом вредноћом срећу кући донети. Други опет полупају лутке и друге играчке невестине за знак, да је сада за навек раскрстила са детињством. За знак, да је невеста за време свога девовања примерног владања била, обичај је код Козака да пред невестином кућом иставе црвену заставу; ако није била примерног владања иставе обичну подерану крггу. Код Гренландеза мора младожеља бити добар ловац, ако хоће да важи и као тачан у кућевним иословима. Код неких индијанских племена мора младожења код оца девојкиног слуга бити, и све послове што му се дају без ириговора отправљати.

БроЈ 4. У Новом Саду, 1. апрмла 1899. Год. XIV.

И3ЛА 3 И : СВАКОГ 1. ДАНА У МЕСЕЦУ НА ЦЕЛОМ ТАБАКУ.

ВЛАСНИК: ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА. ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ: В^РррИН.

Цена је годишња 2 круне; за Србију динара. Рукописи и претплата шаљу сс на уредништво.