Женски свет

„Не сумњам. Али ја тражим више нешто!“ „Дакле?“ „Докторка се не сме ничета платпити, она мора моћи гледати беду и сносити је и мора бити увек спремна, да помогне!" „Дивота!“ „Не смеш се ии л.утити Маријано, ако који пут дођем кући без рупца/‘ шалио се он. „То се више пута догађа, “ С тога их морам имати по доста. Ако ми се учини да ми јеувој за ране исдовол.ан, на се бојим несрећног занаљења ; то j'a расечем рубац.“ „Па ако је то све!“ насмејах се ја од срца. „Не сумњам, да ћемо се ми слагати 7 “ рече бацивши још један опроштајни цоглед на Леонтинину слику. Затим оде да види сутратнње иоруке и лекарски журпал, у који је доктор Шнанаус, који га је замењивао, уводио диевне белешке и о болесницима, Рада бих била најпре да насликам евоју дечицу, као илустрацију за ове листове. „Четверо деце, два пара: доста и за радост и за жалост!“ као птто обично говорапте моја мати, кад је погледала на нас четиртт БорсдорФове јабуке, секући нам леба за масло. а масла за час нестане. Једанпут, не ћу иикада заборавиттц иамаже нам она у забуни на лебац папулу од кромпира. Ништа не слутећи и пуни задово.љства одемо да се играмо као обично. „Гле, Фердинанде, како ми је дебело намазано масло на лебац за ужину!“ рече мој старији брат уживајући друговима и показа им лебац. А Фердинанд загризе халаво и забуну откри. У први мах јако смо се застидели, али смо га ми опет слатко јели извињујући матер, што је то случајно из тнтедње учинила. Са евојом (хвала Богу здравом) четверолисном детелином ие бих смела тако што покутцати. Деца су нежна, Фина и размажена. Прва жена мога мужа беше често болетпљива, а и иначе друштвом заузета, те се тако и није могла много бавити ттегом дедеу њих је оставила служанчади, и тако мора бити прво моја брига, да их телесно оснажим. Бетне то необичаи осећај кад сам јуче ссла први иут за ручак са својим мужем и децом. Бепте нас шесторо. Голуждравко је јео с нама седећи у својој високој етолици, на великом нодметачу. Чинило ми се, као да сам, као вртарка пресађена у велику башту, не да цвеће садим, ттего да их негујем, увијам и да вртарским ножићем обрежем, а кантом залијем. Најстарији Валтер, лен, рано развијен дечко са финим цртама

на лицу, дугом илавом косом и изражајним плавим очима. Он је најсрећнији модел каквог старонемачког племића, Годином дана млађа, од четири године Матилда, не беше летта, Бепте обична, а при томе је имала велики нос. Њој ћу морати понајвише посветити своју љубав. Та, код ње ћу морати развити наклоности, што ће ју учинити пријатттом, милом и .љубазном! Свакако ћу је морати чувати од огорчења. Други мушкарац је доста снажан и повелик за три године. Његову сам љубав већ задобила, јер сам му за коња направила нове уздице од очевих старих гласе рукавица. Мали Голуждравко, као што га Леотттина звапте, био би згодан за ГаФаелова аттђела, кад би и овај тако пун и румен био. У млађану им душу још несам завирила. Све је то још пупо.љак, чак се није указала ни боја цветића. И ипак се у оним двема старијима већ крије унутрашњи живот* опазила сам, да их моја особа јако занима. Наравно они не говоре ништа о томе, но то је нечујни природни живот, тпто им срце нокреће и о чему ни сами не би могли дати рачутта. Са свекрвом се лепо слажем. Могу рећи, да за ова три месеца, како сам овде, ни сенка ттије пала тта наш одношај. А то је много речено, јер она љуби свога сина свом нежнотпћу и л»убоморна је ако је коме другоме наклоњсн. Па, чини ми се, као да је њена материнска .љубомора и оправдана, особито кад још не зтта да ли ће та жена, што је уз сина јој, бити доетојна наследница његова поверетва. Са госиођицом Антоанетом Малтен, неком далеком рођаком мога мужа, која живи са свекрвом ми, на жалост, не могу да се опријатељим. Она ме мрзи; сваког дана све то витпе осећам. Ја знам, како је желела, да она буде Леонтинина заменица. Више пута ми је и загонетно, како јој се мој муж одупро, кад изгледа, да ју много цени и нретиоставља њена ттикантна ћеретања свима других дама, а у толико више, кад је и лепа и елегантна, а при томе има и лепо имање. Мора бити да његова љубав нешто друго тражи и укус мора да му је некако друкчи, кад је мене изабрао, норед тако сјајне Антоанете? Ситтоћ смо се баш лепо ировели код моје свекрве. Муж ми беше врло расположен, а смејао се као да је од двадесет година. По његову раеположењу познала је мати, да је срећан, па је удвостручила иажњу нрема мени,

Бр. 5. ЖЕНСКИ СВЕТ

77