Женски свет

годну песму. Весеље је текло у најлепшем расподожењу, и да гости Београђани не морадоше сутра дан у јутро у Суботицу иутовати, би још и дуже трајало, али дужност да се ако Бог да скоро онет састанемо и наставимо где смо онда прекинули. Посета је била врло добра. Гостију беше из свих места околине кикиндске. Поред великог трошка још ће и благајни наше задруге остати до 150 Фор. чиста прихода. Савка. ТбМИШВар (Покреш за оснивање доброшворне женске задруге. Ђурђевска забава фабричке цркввне оаЛине.) Пролеће ове године носи неки нов живот темишварском Српству. Овде 7 где је некад бујао срнски живот ; где се ценило, да је језгра српског живља, где се планирало побити барјак српске војводине, овде у нашем Темишвару Српство је доживело жалосне дане. Границе, мртве страже нашег живЈва узмичу од Ердеља и Мориша на запад к Тиси а на југ Дуиаву! Тај процес опадања захватио је већ љуто и Темишвар и околину тако, да већ има рзбиљних знакова, да ће столица темишварске епископије узмаћи испред „мерзости запустјенија“ у Вел. Кикинду или Вел. Бечкерек. Погодбе за напредовање и одржање српског живља погубиле се по силама, које стоје ван нас, по приликама, које по превосходству Срби умеју сами себи да стварају. Оне силе које ван нас стоје, зна свако 7 као и то ; да ми сви да се у со претворимо, не би емо били кадри изменити. Но нас Срба тичу се особито оне ногодбе нашег назадовања, које смо сами за уши извукли, да бисмо себи што више нашкодили. Дезорганизација свих чинилаца нашег верског просветног и народног економског живота, потпуци као у свим пашим одношајима ; којима смо сами господари. У одношајима верским ; школским и фундационим ; потпуна беспринципност на свим иољима ; која су нам за обделавање остала наша љута рана ; све те отровне биљке ; које смо за последњих тридесет година у свој црквенонародни врт посејали брижно неговали и заливали; донеле су свој ужасан плод евугде ; па он се у најпразнијој наготи ноказао на оним мес/гима нашим, где смо најелабији ; на Ахиловим иетама нашим, на иериФеријама нашега живља. У забатаљеном врту неплеменито и некорисно растиње убија и угушује корисно, племенито, а добри суседи слободно улазе у врт немарна домаћина и односе ; што им је воља и што им

у руке дође ; ето такав смо један врт били ми војвођански Срби. Па од оних негда крупних начела остала је само крупна међусобна мржња ; која се особито по пери Феријама уврежила, те и оно мало снаге не раздслила, него утаочила, јер што хоћеједан ма и најбоље ; „начелни“ ; му противник се „из начела“ најенергичније бори иротив тога. У Темишвару хоће да буде боље ; а тај окрет дошао је баш оданде ; одакле му сеједва човек могао и надати. Најмоћније личности пружају једно другом руку на остваривању корисних идеја. И може се само честитати покретачима на том окрету и на тој инвенцији/ којом су конац за најбо.љи крај ухватили. Кад је само добре воље ; кад се срце расположи на ону љубав међусобну ; која је милокрвна и која у услугама и у жртви једно за друго да излије ; одмах се дође на сретну мисао ; јер чим се срце напуни љубави ; одмах се и Бог у срце настани и пуни га добрим саветима. А нама је љубав најпотребнија ; јер смо као цвеће на јулској жези ; свели смо од мржње и гинемо од међусобица; на као што цела. природа на омари: воде! тако ми вапијемо на небо: љубави! И гле среће наше! Ваиај наш у пустињи испунио је пустињу људма, љубав иде међу нас ; ми јој чујемо мили ход ; ми јој осећамо љунки дах ; ми јој у даљини назиремо. Добро се почело ; јер у делима љубави барјак принада у женске руке. Могао сам вам ту радосну вест и пре јавити, али живот нас је научио ; да увек будемо неверне Томе ; кад је реч о љубави међу Србима. А сад је реч ностала дело ; . сад можете и ви затрубити у трубу радосницу ; нека је слава и част свакоме ; ко на добру и срећи народној ради и нека су бдагословене руке ; које дубоке ране сестрински и братски лечити ирежу. Благородна и позната са свога жаркога родољубља госпођа Јулија дра Светозвра Димишријевњћа носи се одавно мишљу ; да задружи темишварске Српкиње за дело .љубави и сриског иросвећења народног. Ово је дочуо темишварски катон ; онај ; на кога свака темишварска мајка прстом пружа показујући деци својој човека од главе до пете ; иоштењаковића и прегаоца око сваког добра народног, који мудрошћу, жаром, маром и српским родољубљем задахнут подиже и себе и нама свима monumentum aere perenius то је ; кажем ; дочуо благородии господин Коста СтеФановић ; предеедник Фабричке опћине те изишао тој племенитој замисли на сусрет

Бр. 6. ЖЕНСКИ СВЕТ.