Женски свет

ДОПИСИ.

Чуруг, 1. јула 1899. г. У суботу, 1. јула пошла је железница први пут новом пругом кроз Шајкашку. И овај једва дочекани час је стигао. Сви становници у местима, поред који је требала пррћи и стати железница, тај дан су оживили с неком новом радошћу. Сваки и најмањи догађај, који је можда за варошане каква ситница, код нас на селу се тај пропрати с’ највећом свечаношћу, пошто су таки догађаји код нас ретки. Тако исто и овај дан, кад је освануо, сви смо нешто весело оживели, те смо на уречсно време, кад је требао стићи влак с нрегледном комисијом, сви листом, који нисмо били сиречени каквим случајем, били на иољу на железничкој станици. Станица је била искићена самим цвећем, зеленилом и тробојним заставама, иред којом је био подигнут славолук искићен с натписом : „Жи-

вео напредак“ (Eljen а halad&s). Али колико је тек било шаренило од оног силног народа у разнобојном оделу, који је једва чекао да стигне влак. Кад на једаниут, као из једног грла иовикаше сви: ево га! И заиста, ево га, стиже сав искићен, звиждну и стаде. Народ га је радосним усклицима дочекао. Кад је влак стао, сиђе се цела прегледна комисија и остали, који су из других места дошли. Г. Ј. Нићин, бележник чурушки, дочекао је министарског изасланика и ноздравио га је леиим говором у име целе општине, а овај га је такођер леио отпоздравио. Влак се бавио ту још неко време иа се онда даље кренуо, Фелдварцу. За нас је то ванредна појава и ја мислим, да нећу читаоцима „Жен. Света“ бити на досади, што ову иашу радост и овде износим. М. С.

ПРОЛЕТЊИ САН.

У башти је иуно цвећа, А лахори мирис шире! Замишљено гледала сам Шарно цвеће и лептире. Да л’ то беше чудна јава Или неки иолу-сан, Предамном се анђ’о створи Као сунцем обасјан. Дивно дете, косе плаве, Голуждраво као тиче; А крила су нека сјајна, На голубна личе. У руци му златна стрела, Окреће је чило лако, Иогледа ме дивним оком: И говорит’ поче ’вако : Рача 1898.

Ти се немој бојат мене, А ни моје стреле мале. 0 слатке су њене ране Што би оне дале. Срце ћу ти ја ранити, Стога склони руку твоју. Не плаши се, бићеш срећна, Ја залажем веру моју. Ја сам њега нослушала Удар беше врло лак • А анђелак са стрелицом Тад одлети под облак. Кад сам очи отворила, Башта беше бајна. Дал’ је анђ’о збиља био То остаде тајна ? !! Зорка.

БЕЛЕШКЕ.

Просвета.

Пруска. Министар просвете у Пруској издао је наредбу, да се на више науке могу примити женскиње, које су свршиле вишу девојачку школу с добрим уснехом, да те школе могу довољ-

но спреме дати женскима, за више академске науке, те с тога није за установљавање и подизање гимназија за ту цел, што је врло мален број женскиња, што се одају на винте науке. Турска. Фашима Алије-ханума, ћерка пок.

Вр. 7. ЖЕНСКИ СВЕТ.

107