Женски свет

затварају врата; ми им пружамо пољубац, они нас ударају шаком; ми им пружамо руку они нас каљају мућковима; ми им довикујемо, браћа смо, они нам одговарају држимо испод свог достојанства, да се братимимо; ми се онда склањасмо у своје домове и светиње, они нас и ту наиадају. Но наопако, да су сви Хрвати таки. У току прославе избило је, да не мисле и не осећају сви тако, као они сокачки и ђачки занешењаци, јер су и њихове академије, књижевна и просветна друштва поздравила Змаја и једно га је друштво бирало и за почасног члана. То нас је мало разведрило и ми ћемо оставити тај залутани свет на миру, нека размишља, какву је неправду учинио браћи својој, срамоту нанео народу своме пред образованим светом и осталом словенском браћом, а ми ћемо да се вратимо самој прослави Змајевој ! На Змајевој прослави био је заступљен цео народ српски и онај из Србије, и онај из Црне Горе, као и онај из Босне и Херцеговипе, из Далмације, из равна Баната и Бачке, из китњаста Срема и сав онај дуж Саве и Драве, што се расуо по Хрватској и Славонији. Ту је била гхредстављена наука, вештина, школа, трговина занатлијство, ратарство а ту у достојној мери и натие „Добротворне Задруге Српкиња“ ту господство ту радеништво ту старо, ту младо ту мушко, а ту и женско одушевљење иснреплетено приступа своме великану, својој дики и свом поносу Змају Јовану Јовановићу да га поздрави и да му укаже своју љубав и своје поштовање. Ми се радујемо, што су и наше добротворне Задруге на тој оиштој народној прослави учествовале у леном броју II гато су на њој поред загребачке задруге у име задруга поздравиле и лично слављеника два одлична представника: госпођа Даница ЧакловиЛка из Панчева и госпођа Савка СубошиЛка , чланица новосадске, панчевачке, земунске задруге и Женског Друштва у Београду, којаје слављеника поздравила на заједничком ручку овим дивним говором: „Глазба и неема су важне чињенице за образовање душе, и лвубав к њима канда је људима

урођена, јер већ на малу децу новољно утичу. Оне су ирво душевно уживање човека. За глазбу и пеему може се рећи, да су међународни језик осећаја, јер не само културни народи, него и дивлжци показују смисла и осећаја за њих, наравно на свој начин. Лесма као једна целина, обухваћа глазбу и поезију, као такова служи идеји леиоте, води носредством лепоте доброти, и у томе лежи њена оплемењујућа снага. Зато је такова песма не само у цркви, шкојш и иозоришту важна културна чињеница, него и у јавном и домаћем животу. Оне особе нак, које такову иесму негују и шире, јееу апостоли, који језиком осећаја говоре,. а ;тај језик мање више разуме цело човечанство. Сугестија глазбе и песме на емоцију чине, да оне натпе осећаје буде и иокрећу. Код поезије има још једна важна чињеница, а то је когитација, јер ту мисли и осећаји заједнички раде, што код глазбе и несме обично није, јер код ових ми не питамо зашто оне са нашим осећајима уирављају, него сс просто са готовим чином задовољавамо. Код поезије пак је то питање врло важно, шта више, неоиходно иужно, јер ту морају темељни разлози осећаје изазвати, и по томе поезија прво место заузима у том триумвирату, Српски је гуслар поета, певач и свира уједно, и но томе је његова песма једна целина и зато тако силно утиче на народ. Гуслар је конгенијални интерпретатор народне мисли и осећаја, јер се у његовим јунацима и типовима огледају особине и карактер српскога народа. Светлим сликама из народног живота улива гуслар слушаоцима одушевљење за своје јунаке и за оно, што је добро лено и племенито у човека. Слушаоци и нехотице осећају, да са тих светлих елика на њих одсјај пада, јер су делови онога народа, из којег су ти јунаци ионикли, ти узори људских врлина. И тако гуслар буди и иокреће у онима, који се око њега купе, жудњу за остварањем народних тежња и идеала. У томе је, госиодо моја, етична вредност песме и разлог њене оплемењујуће сиаге. Гуслер не утиче само леиим сликаЧа на народ, него и ружним, јер тим ружним сликама изазива он у њему одвратност према људским страстима, пороцима и гресима. Што је народна песма за народ, то је вештачка за интелигенцију, али само онда, ако песник ираву жицу ногоди, жицу, која у срце дира, као она у српског гуслара. Подижем чашу у име сриске мајке и српске деце, а у здравље

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 1