Женски свет

IX. Трајање ђачке шриезе. Чл. 17. Ђачка трпеза отвара се 2. августа 1899. год. X. Лресшанак усшанове. Чл. 18. У случају да трпеза мора ирестати, сва њена покретна имовина претвориће се у новац и предати управи Фондова на руковање, иод именом Фонда ђачке трпезе, где ће остати на ириилоду све дотле док не настуие ирилике да ова установа опет оживи. Чл. 19. 0 ирестанку ове установе као и о потреби продаје иенокретнога имања решиће одговорно управа женског друштва и министарство просвете и црквених послова.

Ова. нравила ђачке трнезе ; саетављена ио утврђеноме сиоразуму измећу Женског друштва и министарства просвете и црквених иослова ступају у живот од данас и не могу се мењати без иристанка обеју страиака. У Београду ; 10. јуна 1899. год. Министар просвете и црквених послова: АНДРА ЂОРЂЕВИЂ с. р. (М. II.) Нредседница Жснског Друштва: САРА КАРАМАРКОВИТКА с. р. Деловођа Женског Друштва: КАТАРИНА ХO/IЕЦOВА с. р.

МОМЕ ЛАНЕТУ.

Мјевај, злато моје! нек се вију звуци Низ иољану красну, миомирно цвјеће Куд вијугав иоток хита својој луци ЗеФир миомирни куд се с лисјем сплеће. Пјевај злато моје! Нека птице миле У теб’ нађу своју другарицу бајну. llјевај. нек се красне буде из сна виле И уз твоју пјесму воде игру тајну. С пјесмом твојом љепше поточић жубори, Замамније шуми лишће на дрвећу Веселије славуј вивкује у гори И око нас птице живље облијећу. У твојој се нјесми .љубав света скрива И горљивим иламом срце ми осваја

Слушајућ ти нјесму моја душа нлива По највишим СФерам богоданог раја. Ко анђео да је с небесних висина Међ’ нас сиш’о доље да утјеху сије, Тако ти у пјесми најљеиших милина Моме срцу дајеиц па их же.љно није. А ако те душо кад гонила туга И у груди твоје настани л’ се сјета ; Тад у моме срцу наћ’ ћеш вјерна друга Гдјо бескрајна љубав крије се и цвјета И иошљедну капцу срца мога жива ; За твоју ћу срећу ; мој животе дати ! Нјевај ! љуби! зло се нек иред тобом скрива Та с твојом се нјесмом анђ’о среће брати. Радослав.

Д ОПИСИ.

Загреб. (После Змајеве ирославе) Змајева ирослава беше заиста леиа и узвишена, и сад ми још лебди пред очима она имиозантна слика, кад полазисмо у св. храм 7 кад се упутисмо „Хрватском Соколу“ 7 а особито она величанствена нојава на заједничком обеду. Јако ми је ћодило 7 што сам видила, да су и наше Срнкиње застунљене у достојном броју, да се искуииле ту из свију крајева ; да украсе и својим ирисуством венац одушев.љења ; који се ту нриказао од васколиког Сриства. Највише ми је гсдило, што сам осети.пп да смо и ми женске стале у ред иајинтелигентнијих наших мужева са оном лепом здравицом ; коју је изговорила

наша дична старица Савка Суботића. Крликоје тај говор дирљив ; китњаст и савршен иоказује најбоље та околност, што су јој поред слављеника честитали наши ирви људи, и у знак иоштовања свога ; љубили је у руку. Најкарактеристичније је то, што су јој и многи Хрвати ; кад су прочитали у „Србобрану' изјавили своје задовољство. Уредник „Agramer Zeitung-a“ рекао ми је ; лично, да је тај говор био и ио Форми и по садржини најлепши. Наша браћа Мухамеданци нису навикли да слушају женскиње да јавно говоре ; па кад је изговорила госиођа Савка свој 10вор ; приступи јој и један од њих рекавши: „е ; вала ; госпо?

Бр. 7. ЖЕНСКИ СВЕТ.

121