Женски свет

Кад су деца доврпшла основне науке, нужно је било тако великој кући, да им деца учс п више што п дечака су дали да учи више економске школе а Марију одведоше у српску Biiniy девојачку школу ; где јој је п мати била да'се васпита у своме духу и својој вери Марија се после четири године вратила одрасла девојка, здрава, умиљата и скромпа. као што је и 01’игпла, јер је и у школи била у кући добре једне учитељице. Но поред свог скромног живота који су водили ипак су сваке године цутовали. Тодор је хтео да његова породица види и разне велике варопш. ленс иределс па и раскошне бање. Хтсде им дати појма о свачему и показати им да пма и у другом свету лепоте и да се свуда може поред забаве и нешто научити. Кућу су сваке године све више улептпавали, иачинише око ње гтрави перивој који се протезао у непреглед. Све је изгледало госттодскгц све ее у облику мегвало. само домаћи остапте они истп стари. f: * Тако je то било све док им не почетпе долазити велика господа који су им Суссди са својим спахилуцима. Онда мораде домаћица мало више да na:ni на тоалету, па морадошс узсти и бољу и нештију послугу, која би умела ттослу живати ту господу. Особито им је често до.тазио барон Војничек којем је недавно и син Карло дошао из Париза са школовања. Био је то леи, млад човек, само веома надувен од гордости. Но нрема лепој Марији и њеним родитељима беше врло снисходљив и љубазан С њима се уиознао у Паризу; кад их јс Тодор водио 7 па јс то познанство и иродужио. Магнетично га је њима привлачило њихово велико имање. Па и Марија му се допала, која га је надвисила својим духовитим досеткама. Он би јој винте пута рекао: Штета, госпоl)Кце, птто вас родитељи ваши не дадоше у који бечки или нариски завод женски, како сте даровити и пуни духа, ви би сте били Шта би била господине ? То исто што и сад: ратарска ћерка. Тако је та иаметна девојка знала свакоме заклопити уста. Марија је навршила двадесет година. Безбр.ижан осмејак јоти јој је увек лебдио на њеним руменим уснама и никакав облачак жалости пе пређе преко њенот лепог и глатког чела, Стари Јаков и његова жена Алка. беху још

иотнуно здравИ; свежи и снажнИ; и ако нревалише шесет година, Без Јакова још се није ни један пољски рад почео ни свршавао. А Алкине вредие руке вредне руке још су ткале иајлепша илатна и- дивне litt.iiimobc. којима су застиралн зидове и патосе по собама, Није се ту увукла ни једна Фабрична израда, Па и саме беле завесе бптле су од срнског платна дивно извезене руком вредне Марије. Сваки се морао задивити ко је год у кућу утпао и видео све те цослове израђене од самих домаћица. Па су мно • ги посетиоци кад кад и иозавидели њиховој срећи коју су својом вредноћом а особито скромношћу створити знале. Једнога дана ; бегае то зимно доба ; на ио.љу је вејао снег и дувао јак ветар. Баш кад хтедотне сес/ги за сто да ручају. стиже иисмо од бечког проФСеора. код кога им син бегае на стану, и јав.т.а iiM; да је Јован болестан. Та вест их је тако поразила да ии једно није ии окусило од ручка. A Тодор је одма дао да се запрегну коњп. тс је нохитао до прг.е железничке станице. Каквим нестрплењем очекиваху вест од Тодора и тек кадшм јавио да нема никакве опаености мало се умириттте, Но бечки лскарп световали су Тодора да свога сица води кући и до пролећа да не учи ништа. да се ма.то одмори. Јован бетпе леп младпК, наврштто јстек петнаест гбдина. Био је необично вредан ; учио јс врло добро и био је увек први. Пошто се младић опоравн, завлада онет опо весело и добро расположење у кући. Синуше и први зраци пролећа и Јован се опорави са Свим. Једиога дана рече своме оцу, да би желеб да се спреми за испите али без доброг учитеља не би могао, ношто је много пронустио и заостао иза других ученика, Разуме се да му је отац исиунио желху. Одмах даде оглас у новинама, Није дуго чекаО; после неколико дана пријави се неки Ђорђе Милић уз препоруку Тодоровог пријатеља. С радотпћу је Јован очекивао свога учитеља; те одма спремише и собу за њега. Једно ио-подне пријави слуга неког страног господина. Тодор изађе пред странца ; мпслећи да је учитељ. Но како се изненади кад нред собом виде веома угдедног и одличиог гоеподина, који га ноздрави са речима: Молим, имам ли част са гоеподином Гћнуговићем fip. 9. ЖЕНСКИ СВЕТ

141