Женски свет

чеше у школско здање искуил.ати многе госпође у свечаном руху одерене. Па тек када се сав свечани скуи крену у велелепну цркву бечејску милина беше видети леп низ госпођа чланица, где евоје миле гошће у цркву воде. У св. храму свечана и торжествена литургија, коју служе три свештеника под начелством иреч. проте г. Јована Бороте, а са хора умилно и складно поје цркв.-певачка дружина ст.-бечејска. По свршетку литургије држано је благодареније, после кога је држао г. прота врло лепу беседу, у којој је изнео задаћу женских задруга, похвалио њихов благотворни рад по народ наш, упутио на даљи сложан и истрајни рад, и пожелео задрузи још дуга опстанка. Из цркве се вратило у црквено-оиштинску дворану, где је одржана свечана седннца у ириеуству многобројних слушалаца обојега пола. Седницу је отворила врла председница гђа Емилија Јоцић врло лепим говором и поздравила приеутну публику и госте. За тим је неровођа Стеван Жекић онширно и.звео 25-годишњи рад задругин. (Говор овај штампан је на другом месту овога листа). Сад перовоћа прочита поздраве, који су писмено и брзојавно са стране стигли. Нрво је прочитано писмо познате велике Српкиње гђе Савке Суботићке из Београда, које рад своје духовитости, родо.љубива жара и топлине српског осећаја доносимо у целини. Оно гласи: „Просветној Задрузи Српкиња Бечеј. Колико година, толико задужбина на стаблу милосрђа племенитих Српкиња. Колико задруга, толико звездица на културном небу свесних Српкиња. Свака звезда своју светлост има, свака својом заслугом сија, једна другој углед диже, а све скупа српском народу на корист и дику служе. У сутону свог живота жудно у те звезде гледам, и чим се нова укаже, ја ускликпем; а кад се небо њима оспе, тада ће моја душа и на оном свету да ужива, што ми се нада испунила, да срнски народ слави опптте воскресеније српске свести и српске слоге амин! Помози Боже и мајка Божја! Кад се небо тим свездама оспе, тад ће скоро зора и ерпском народу осванути, јер само сло-

га Србина спасава. l3. августа 1899. год. Београд. Савка Суботић с. р.“ Поздрав овај пропраћен је бурним и одушевљеним: „Живела !“ Врло је леп и писмени поздрав, нтто га посла са валовите Неретве из кршне Херцеговине а из места Коњица тамошњи честити поп-Марко С. Поповић, но ми га због опширности не можемо овде донети. Брзојави, којом је слављеница Задруга поздрављена ови су: 1. Пакрац Честитамо врелим еестрама нашиаг двадесетпетогодитињицу нлеменитога и родољубнога српскога рада ! Добротворна Задруга Орикиња. 2. Маршонош. Ноздрављамо двадесетпетодитпњицу племенитог рада! Јелена и Младен Jocufi. 3. Рума Својој посестрими желим j’oni дуги низ година благословена и добротворна рада! Румска сриска женска Задруга. 4. СентоманЈ. Сентомашка женска задруга са сестринском радошћу иоздравља значајну прославу вашег благодетиог рада за 25 година са жељом: да дуго још вршите узвишени задатак свој ! Марија Иваниб, иредседница. 5. Београд. Женско Друштво не могући дично у својим изасланицима участвовати у двадесетпетогодитпњој прослави ваше Задруге, шаље вам срдачно честитање са уверењем, да данашњу вашу радост, као и све у животу ваше племените Задруге са истинским и сестринским осећајима дели и наше друштво. Засшуиница иредседнице Катарина ПоиовиЛ. 6. Футог. Примите сестрински ноздрав на дан ваше двадесетиетогодишње ирославе! Живела! Ст.-фушошка Женска Задруга. 7. Карловци. Славу вашу поздравл.ају вам сестре из Карловаца и желе, да се она на утеху сиротиње и корист просветс срнске дуго понавља. Четвртина века живота ваша иотврда је за то, да заједничка наша мисао има животне снаге. Хвала вам на љубави, која је планула не да издахне, него да дуго испуњује срца н дуг век. Живеле ! Диброшворна Задруга Карловкиња. 8. Ада. Прославу четвртвековног иостанка старије сестре наше најсрдачније иоздрављамо, молећи се Богу, да је и надаље подржи на корист народа нашега. Ађанке.

130

ЖБПСКИ СВЕТ. Ер. 0