Женски свет

с мојим пријатељем, у живац сам га такнуо, јер је био на кривом путу, али ја сам добро успио и онај мој пријатељ, данас се сасвим промијенио сада и он више цијени поштење него ли паре и људска земаљска блага.. И, ја сам селе увјерен да си ме ти у овоме добро разумела. Па ми дозволи, да ти у овоме писму напишем још шта се ради у свијету. Срце човјекамора забољети, када види да се у нас одомаћује самољубље и славољубље; у цароду отима маха клетва, мржња, псовка, завист и злоба. Ми, који се поносимо проптлошћу између себе се трвемо, евађамо, један другог обарамо и ништимо морално и материјално. Паје ли то пријатељство ? И докле тако? Мислимо ли тијем остварити своје идеје; хоће ли нас за то потомство благосиљати ије ли то срећа нашег рода и племена!? То не смије бити, ако нас и мало загријава љубав према отаџбини, не смије бити ако смо пријатељи Српства! „Ви једап другог убијаше, с-ипови једпе исше лшјке Француске, која за вама кука ! LL рекао је прослављени Виктор Хиго. Па и ми чим једаи другог не помажемо, Кон/иц, ( Херцеговинп,) 1899

чим смо у свађи, то одмах један другог убијамо и за нама кука српска отаџбина! С тога нас преклиње, да се прођемо мржње, себичности, опадања и т. д. Па се онда осврнимо на славне претке. Док су били у слози и они су наиредовали, а чим се посија међу њима мржња, одмах надоше и подлегоше петвјековном ропству. „Конац дјело краси ! и рекли су стари. С тога почињимо свако племенито дјело, али га и довршимо, на тек онда да нам и душмани завиде и.да оборе носове. Не живимо само за личну корист, него брат брату руке! Заборавимо свађу, мржњу, а непоштена дјела презримо, па ће нам сваки рад срећан и благословен бити. Онда не ћемо очајавати: шта се ради? Него ћемо се веселити и радовати, а награда ће нам бити на земљи и на небесима... За то селе мила потптеним радом бори се за идеале своје и народне и побиједићеш, а : „ Пошшење је најљеиши украс људски, оно иајдуже шраје и . Помажимо и уважавајмо поштење, чес тите и патриотичне Србе и Српкиње, па и ако су сиромашни новцем, јер велики су духом. Братски те љуби! Врат Србин: Родољуб.

ШТО НЕ ПЕВАШ?

Што не пјеваш, славуј птицо Мили друже из давнине, Камо пјесма да одлДеже Кроз тишину ноћи дивне?

Завидим ти, друже млади, С тога штедим пјесме своје, Јер ја еамац муку мучим А с тобом је злато твоје. . . Свет.

ГOВOР.

у свечаној седници „Просветне 'Задруге Српкиња“ приликом њене 25-годишње прославе 15. августа 1899. год.

(Свршетак.)

Да пређемо сада на сами рад, те да видимо чим се највише бавила задруга за ових 25 година. Молићу поштоване слушаоце да ме извине, што ћу се ја овом ириликом ограничити на најважније моменте овога рада, јер кад бих све потанкоети овде наводио, одвело би нас врло далеко, а и Ваше ноштовано стрпљење веома исцриео.

Пре свега дакле узела јс задруга за начело себи, да потпомаже сриску школу и просвету, отуда се и назвала „Просветном“. Тако чим ее организовала, поделила је крај места нашега, у у коме Срби живе, на срезове и одредила за сваки срез по две чланице, које ће ићи но кућама, родитеље саветовати и унућивати, да децу евоју обојега пола редовно у школу шаљу; по-

148

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 10.