Женски свет
Нов српски митрополит. Св. Синод дариградски изабрао је за скодљанског митрополита једиогласно архимандрита Фирмилијана, досадањег администратора исте митронолије. Удадба престолонаследнице СтеФаније. Сви листови будимиештански говоре већ отворено, да је то свршен чии, да се престолонаследниковица аустро - угарска удова ,С тефа ни ј а верила са гроФом мађарским Елемиром Лоњајем вишим чиновником аустро-угарског послаиства у Лондоиу. Вели ее, да је на то пристао и сам краљ Франц Јосиф I. али с тим, да гроФ ирими рим. кат. веру (који је за сад нротестантске вере) и да је овај већ пристао на то. Престолонаследниковица иримаће од кра.ља Франца Јосифи I. аианажу од 100.000 ф. годишње и добиће све своје ствари и адиђаре, што је донела од свог оца. Оставина владике вацког Шустера. Оставина овог владике расправљена је еудски тек ffpnшлог месеца, из које се види, да је оставина била близу милијун круна, а расиоређена је овако: 200.000 круна на рим. кат. свеучиште, које се има осиовати после 30 година. BO.OOO круна на варошко сиротиште, које ће носити име овог дародавца. Остатак од 430.000 круна има се придодати Фонду, који је овај владика још за живота основао, ffa од интерееа тога Фонда имају се оправљати и у реДу држати римокат цркве и парохијски домови вацке дијецезе. Забава. Срн ск о православно црк в. певачко друш тв о „В и ј ена ц“ у Брч ко м приредило је на Митров-дан забаву с игранком у корист своје благајне, где се отпевале три песме под уиравом г. Ристе Милете. и нредстављао се под редитељством г. Војислава Борића, Стеријин комад „Лажа и паралажа“, у кому су суделовали г. г. П. Петровић, В. Борић, Р. Барњаковић и П. Прњатовић и госнођица: Д. Милошевићева и Ј. Поповићева. На овој забави певао је соло једну песму т. М. Бањанин, а декламовао је г. В. Борић. Државни пијетет. Српска народ. скуииттина у Нигау решила је у последњем свом заседању, да се додели мировина удовицама пок. Јована Ристића гђи ћоФпји и пок. Милутина Гарашанина гђи Јулки она, коју су и њихови суирузи уживали т. ј. нрвој 8879 динара, а другој 5000 динара годишње; а ири том и деци њиховој да се даде до удаје односно до пунолетства припадајући део. Ово је врло леп знак пијетета и иоштовања великих заслуга ових државника.
Архимандрит Нићи Фор Дучић навршио је 6. (18.) окт. о. г. 50 година од како се закалуђерио. Тај дан је сриски народ у свим крајевима захвалио Богу, што му је иоклонио тако дична, тако одлична сина, који је ревно нослужио и св. олтару и књизи и војеци српској. Родио се 2 1 . нов. 1832. у Лубу у Херцеговини на Требишњици. Слава му, живео ! Учитељски дом у Будимпешти. После смрти пок. барона Етвеша, првог уставног министра просвете, после 1848—9. годинс, образовало се друштво „Етвеш“ и у спомен тог заслужнбг сина угарског основао је фоид Етвешов за иотпору сиротих и изнемоглих учитеља и њихове еирочади. Фондом тим подигао се у Будимиешти учите.љски дом, који је имао да ирима на старање старе и изнемогле учнтсл.е угарске без разлике вере и народности. 0 глав. скупштини тога друтнтва, која се држала октобра месеца о. г. изјавио је иредседник тог друштва г. Лакић, да је данашњи министар прбсвете и цркв дела г. Ћу л а Влашић изјавио, да прима држава у своју бригу и манипулацију исти дом учитељски, па да би исти што бо.ље одговорио својој цели вотираће се истом из државне благајне један милијуи круна и већ ће у буџету за идућу 1900. годину принети држава 200.000 круна истом дому ; а ставља се у изглед, да ће се такав дом подићи и у Клужу (Колошвару) и иреустројиће се оба тако, да се у њима смести и конвикт за учитељску децу, која се уче на великим школама у Будимпешти и Клужу. Краљица Холандска Вилхелмина иосетила је прошлог месеца октобра у иратњи своје удове матере немачки двор у Поцдаму, где је примљена ванредиим почастима, Ова је краљица данас тек 19 година и народ ју њен врло поштује и тако рећи обожава; али се и говори за њу, да је ванредно леиа, бистра и милостива срца. Онај поклон од 6 милијуна талира, што је народ поклонио при ступању иа престо, уступила је сиротињи. Шарлоте Ембден. У Хамбургу је до скора живела једина сестра славног несника Хајне-а, кога је наша нокој. краљица Јелисавета обожавала, иа из превеликог погатовања ирема иок. песнику ову бароницу Ембден пре неколико година личио посетила у Хамбургу, 'кад је тамо путовала. Шарлота Ембден родила ее 18. октобра 1800. год. а упокојила се 14. октобра о. г> дакле
Бр. 11. ЖЕНСКИ СВЕТ.
175