Женски свет

лудо, да је лакше живити у туђини, али се сви ти љуто преваре и зло прођу. II земља је у туђини тешка! Ти ме питаш селе, одобравам ли што се многи наши ееле, у туђину? Право да ти речем: За нае је то велика штета. Зашто да насељавамо туђе земље, када хвала Богу имамо своју пространу отаџбину, у којој је сваки камичак окупан врелом срнском крви.. Зашто да презиремо свој српски праг и да га рушимо, кад нам је као што рекох свој праг мио и драг, и кад ћемо га се у туђини увијек сјећати!? А праг свој презире и рутни сваки онај, који оставља свој дом и своју отаџбину, па иде у туђи свијет, гдје нема оне милости, оне сласти, нити пријатељства, као што нам то пружа наш свијет у нашој домовини. Руши свој праг сваки онај, кога занесе туђинштина и он је за ништа! Срамота је, селе, мила празнити своју домовину, а туђи препуњати, јер гато нас је више на своме прагу, више ћемо привриједити себи и својима. Колико ли их се из туђег свијета враћа на свој праг, у туђини разочарани и освједочени али доцкан да, нема слађег живота од свог прага, да туђина ником није драга. Па се и опет, сестро, нађе вјетрогоња, или правије да речем људи без намети, те се исељавају свуда изван своје поносите отаџбште, а на њихово мјесто долазе странци, скитнице и разне варалице. Тако се туђинштина просипа и сије по нашим мјестима, па нам народ слаби: у вјери старој, у имену славном, у збору светом, у братству племенитом. Ми исељавањем сами себи штету чинимо! Док страни свијет тече силни новац и ствара грдне капитале свуда по раскомаданој и издијељеној отаџбини српској, дотле многи Србин сели у туђину да тражи зараде, гдје га за вазда нрогута туђи свијет. А нико не ће из једног српског мјеста Коњиц, (Хв-рцеговина) 1899.

да завири у друго, треће, четврто, пето и десето мјеето српско, да дође тамо, да се упозна са браћом својом, са. сестрама својим, да види гдје може зарадити, а тијем да ваља себи и браћи својој... Ох сестро мила, када ће то доба- доћи да се боље у нас љуби праг отаца наншјех?! Када ли ће престати то вечито сељакање са свог прага на туђи праг у туђи свијет? Хоћемо ли питам ја тебе иуштати и скрштених руку очекивати да та исељавања сама од себе престају?? Не, сестро дична! Не ћу да чекам твога одговора, него ћу, ево, сам одговорити : Ми морамо радити у роду своме и ширити просвјетним срествима своју свету идеју. Свуда сестрински и братски проповједати да љубимо свој праг! Настојати у свему и свачему, на се боље приближити сестра брату, а брат сестри; опомињати свјетовати и учити свакога свога да се љубимо на своме прагу, да помажемо, да не одмажемо себи и својима. Да се боримо умом, знањем и поштеним начином и радом, да очувамо свој ираг чист и свјетао ; да подижемо своје трговине, занате и друге корисне радње, а све помажући свој свота; јер : „ BjKim с đpamoM , род с родом Руши сваку пезтоду /“ Тако ћемо доказати и иоказати свакоме да је нама пречи свој праг, него ли најбоља туђина, Свак ће онда у нас истински да љуби свој праг, ирестаће неразмишљена и штетна исељавања, а етранци ће тек онда остати разочарани у својим недозвољеним жељама. Народ наш ностаће на своме прагу сретнији и задовољнији .. Стога и опет велим: Сестро, љубимо истински свој ираг! Братски те љуби! Вр а т Срб и н: Родољуб.

180

ЖЕНСКМ CBEf. Вр. 12.