Женски свет

Бр. 2.

коло. ... Старији људи поседали; мој отац као

кмет седи у зачељу... Онамо Стефан Филиповић,

води „радаву.“ Поватали се сви један другоме

за појас а он напред држи штап у руци и пева; — Имам жену радаву, ра даву!.

Ја сам ти је видео, видео! — вели ЉуПе Симанин. | — А што. ви је гледао, гледао — Викне

· Стеван низуљку, па само пљешти... падају... Тек то му се игра Стеван неби сматрао ни да је деља, а да се не игра „радаве.“

па скомитла са оним штапом у руци Људи ее гомилају, _„радаве“ а 'опет дошла бијела неТакав им је

обичај. .. Моја мајка ва осталим старијим женама етоји код порте и гледа како младеж игра а опет за свој рачун воде разговор... Шта ти се управо тада не претреса%... Ја бојажљиво приђо' мајци, — Шта радиш Мићо — пита ме нана. — Ништа!... — прозбори' шапатом. Он се бр учи, чини ми сег — пита Стана. | - – = На јА =. каже моја мајка ка' стидећи се,

= Учи се Мићо добро, учи, па ћу ти дати моју Миљу! | == Ако Бог да! Каже, моја мајка. — Бог је добар, погледаће он на нас грешне — вели Отана. Па и прилика је — вели Стоја Маринкова. — Како да није болан — каже баба Станка.

„И жене осуше евака своје погледе на тај

бити имајући брак... | — А гди ти је оно Миља2 — пита нана, — У медведу код „браце“ ; тамо је он учитељ. — Добро је мош да даш тако далеко од

себе — пита Стоја. — Ја неби могла!.

= На. штаћу. Рада сам да ми се дете мало научи, а овде није школа била отворена... Ја је дадо!.. Ја је дадо!... Доцније се Пеко Тек ћу је о Петрову дне довести да је дам у нату чколу, > |

Да учи са мојим Мићом — рече нана и засмеја се.

Засмејаше се и остале жене. застиде и одо!.

Кад емо се у вече вратили кући, м мој отац и моја мајка водили су разговор, шта је ко тога дана, од њих видео од кога. Ка' и обично, кад се са каквог екупа, игранке или томе јелично враћа, тада има доста разговора... Треба мното што шта опричати. ,.

· Ја се од тога

или сазнао

"Што ти он рече, то му одбор не квари;

"учитељ, ја сам јој на томе завидео.

ЖЕНСКИ СВЕТ, — и 99 |

— Ама ја се опријатељил ла данас са Станом

Вајовом — вели нана. За Миљу2.. Јане вели нана... . = Бога“ ми и прилика би бало!.. Шта велит Мићог - обори! очи земљи и ћутим. | — Отац јој је био красан човек. Покојни

Танаско. . То је био човек какви је данас ретко... Он нам је био најстарији одборник у општини... после то је био човек кућаник ка: мало ко... Штета што тај сад није жив, а да је Бог до: жив, кад би дочекао, е би се са њим “вала пријатељо за цело,

Моја мајка гледа час мене, час оца и чисто

плива од-радости... А и јесте заиста леп понов, који еваку Српкињу опаја, заноси!.. Њен Мића ђак, п кад његова добра мајка помисли,

како ће јој он дорасти, бити војник, чувар отаџбине; па како ће му нана наћи цуру; играти на свадби и веселити ее, па како ће доцније забављати малу бебу — унука свога!,. То је права и истинска радост материна...

јутра дан пробудио сам се раније него иначе и пошао у школу веселији или невеселији, што ја то- управо нисам тада могао да разјасним. Мој детињи ум имао је за њега са свим нове и чудне ствари... Миља... Да буде моја Миља !.. Ја сам је управо и замишљао тако некако. О како сам ја то тада тумачио. Ка' ја велики, и она, па се она зове. „моја“... Ја велим „ИДИ Миљо дајдер то и то“ она пде... „Иди то“ она иде, а ја ка само брекћем од радасти!.. Ала би то био живот. Ја би био срећан!.. -

Ја сам већ раније знао даје она тамо негде далеко, да носи варошке аљинице, да јој је чича ла је оп учи, и да је .воли!.. Управо Шта сам тада жеда би јој како казао како је волем.. много... много!.. Али то је било немогуће... Поеле зар она мене зна, познаје! Шта би она рекла на тог Све су то биле ствари, које мој детињи ум није могао да схвати и протумачи...

Али шта сам тада могао, да за љубав моје маме учиним, то је, да јој се тврдо заверим, и ако је никада видео нисам, да ћу бити добар ђак... О да ли је знала за ово Миља2..

Дату веру испунио сам... О испиту прву награду добија најбољи ђак... Ја сам то био..

тек

160 то је,

(Свршиће ве)