Женски свет

>

Бр, 8

ЖЕНСКИ СВЕТ. | АЛ

цама даваше средства, да се изобразе и спреме за учитељице или друге самосталне радове. Пре неку годину већ су основали и болницу за сиромашну децу и сад се тамо већ могу примити по 20 деце сироте Од како је ова болница основана, већ је било у њој 100 болесне деце на нези. Од последњих десет година приређује то друштво базаре, концерте, представе и друге забаве и апелује на доброчинство велике публике и сад су већ дотле дотерали, да хоће да приступе грађењу своје сопствене зграде за дечију болницу.

Ето, како и деца могу добра чинити и лепа и велика дела стварати.

Рускиње и јужно-афрички рат. Познато је нашим читаоцима, да на југу Арике бију бој две афричке републике Трансвал и Оранж са

енглеском краљевином. Тај рат траје већ три.

месеца, а стао је много глава, а никако да се окане. Сад су руске госпође под водством гроФице Шувалове пз Петрограда предале молбу са, 4000 потписа најодличнијих руских госпођа канцеларији мира у Берну у Швајцарској, у којој моле председника. Сједињених Држава у Америци Мак Килнеја, да посредује, да се тај рат оконча.

Женски штуденти. На великој школи Зотфонпа у Паризу штудирају данас лечничку струку 129 женских, од којих је 29 Францускиња, 91 Рус-

киња, 5 Румункиња, 2 Немице, 1 Енглескиња и

1 из Швајцарске; лепе вештине слушају 206 Францускиња и 57 из. страних земаља, понајвише из Русије, Немачке и Америке; права штудирају 7 Францускиња и 2 Рускиње; математику и кемију 21! Францускиња и 14 са стране; апотекареку струку 19 Францускиња и | Енглескиња,

ЧИТУЉА. + Архимандрит Нићифор Дучић. | У

понеде-

оник, 21. Фебруара о. г. изгубио је српеки народ свог дичног и великог сина, изгубио је архимандрита НићиФора Дучића. Редак човек по спо-

собности и по родољубљу. У доба омладинско |

предњачио је омладини, у доба Вуковог правописа истицао се у предње редове, ма да је знао, да навлачи на себе прекор својих предпостављених. У доба српског ослобођења 1816., 1877, 1818, г. командовао је ибарским кором и предњачио сабљом. Свуда је био први, свуда, где се тражило родољубље и пожртвовање. Његове су заслуге велике како на бојном пољу тако и

на перу и књизи. Нуђено му је епископско место у шест пута и сваки је пут одбио, јер је хтео да живи само за проевету и књигу народну. Био је председник српског ученог друштва, потпредседник духовног суда, библиотекар и чувар народног музеја у Београду посланик ит. д. Родио се у Херцеговини у Лугу на Требишњици 21. новембра 1882. г. те је тако поживео славно 68 година. Слава Архимандриту Нићисору Дучићу !

+ Платон Телечки, архимандрит беочински, упокојио се 1. Фебруара о.т. у 58. г. живота, Беше човек добра и племенита срца: помагао је више добрих ученика и ученица; а особито је помагао српски учитељски конвикт у Н., Саду. Нека му је светао спомен!

+ Милан Стојшић. Сомборска учитељска школа обукла се у црно већ по трећи пут за повледњих десет година, Гробље сомборско има сад да покаже учитељском нараштају, што се тамо спрема за свети свој учитељски позив, три светла споменика своје најближе прошлости, три нова гроба, која су дичила тај завод: Исе Стојковића, Мите Петровића и Милана Стојшића, ког су ово дана примили у друштво.

Милан Стојшић родио се у Суботици 1866. г. Свршио је Сомбору шест разреда гимназије, по том ту и српску учитељску школу и онда вишу педагогију у Будимпешти, те одмах по свршетку исте постане професором исте школе, коју је савесно и одлично послужио пуних десет година. |

Милан Стојшић беше благе и питоме нарави, баш погодне за учитељеку службу. Поред школе и њених дужности радио је и на књижевном

и друштвеном поболшању. Њему се има погла-

вито захвалити, што је у Сомбору поникла и што је тако лепо напредовала добротворна за-

друга Српкиња, којој је он од постанка џа до

смрти био тајник и вођа, а која блатотворно утицаше на разривене друштвене одношаје у Сомбору. Из особитих заслуга покојникових издала је за њим, поред професорског збора учитељске школе, тужну посмртницу и добротворна заруга Срикиња у Сомбору.

Покојни је био одликован и народним поверењем перлеског среза последњег нар. цркв. сабора од 1897. г. и да је којом срећом дошао тај сабор до рада, видили би и ту на делу изврену енагу, која тако рано мину и премину на штету просвете и школе народне. спомен ||

Вечан му