Женски свет

А

о заодевању сироте школ.

а би Српкиње наше у седницама својим наилазиле не само на тежње односеће се на потпомагање сирочади и нејачи него и на захтеве, испред којих пажљиво и практично око зажмурити не може, не сме! По томе би задруга ова имала да се бави решавањем и такових питања која се односе на унапређење друштвеног, просветног и економног 'етања женекиња наших. Нећу да кажем — да као свугди, но као у већини наших места, налазимо ми, да је и овде друштвени живот нешто малаксао, уморио се, те не мож' да полети на сусрет лепим речима народног нам генија и да само слога Србина спасава. Чести састанци и договори наших Српкиња само би од користи бити могли И наопако кад то не би било, и кад се не би племенито и над обичним ехватањем узвишене Срикиње свом силом злу том одупрле и горкој садашњости доскочиле ! 2

Затим као једним од врло важних услова, за живот, морала би се Задруга ова наша занимати питањем и решавањем просветног стања њезиног Познато је, да су наше женскиње у опште по свима местима, где је српски живаљ ва другим помешан, некако више упућене саме себи, него тамо, где смо ми у већини, и где не прети никаква опасност повлашења, помађарења и т. д., стога се оне морају двоструким трудом и заузимањем постарати око унапре-

српске,

_Ђења свога на пољу просветном, па да извојују

себи оно место, које им је и по умној и по мо-;

_бољи и гори гура и

ЖЕНСКИ СВЕТ. 5:

ралној снази намењено; баш за то женекиње наше морају једна другој сестрински руку пружити, те оно што им не достаје,' једна од друге да научи, да пригрли, како би се тако узајамно потпомогнуте, могле на извесној висини знања и умења а у мору туђинетва, где те свако мн попреко гледи, не само одржати, него са те висине бити и путевођ и учитељ оној младежи, којој су по несрећи затворене двери науке и школовања једино за то, што не располаже благом земаљским. Према томе озбиљно схватање овога питања може временом донети користи и на пољу економном, нарочито у оном делу, који се строго на жену као кућеводилницу односи, па да се не каже „да наше увек мора бити лоше“.

да то миле Српшкиње — уплетите у добротв. Задругу вашу још ова три питања, = која сам вам ја — премишљајући данноћ о лепој сврси њеној, ето у ово неколико речи — слободан био на дневни ред изнети. Озбиљним решавањем ових питања постављени ву сви они животни услови, помоћу којих не само овдашња добр. Задруга Српкиња живети и“ напредовати, пего и еве овд. Српство, које је свима нама и мило и драго опстати и процветати може.

Ја рекох и душу своју спасох !

Сра. В. Ст. Миклуш, на појут. св Саве, 1900.

С одличним поштовањем : Пера Сегединац.

РАДЊА НОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

Нови Сад. Г

Добротворна Задруга Српикиња Ново-,

саткиња имала је своју редовну одборску. седницу · 31. · децем. 1899. (12. јануара 1900 ) год. под председништвом своје начеонице гђе улке Радовановићке. У овој седници еу поднешени извештаји о приређеној забави и о приходу и расходу исте, по чему се види да је утекло: свега 619 +. 95 н. Од тога је потрошено 289 •. 18 н. те је остало чистога: 590 Ф. 82 н. (Опширније о овом види се у јавном рачуну). У истој седници поднешен је и извештај деце. Из тог за 64 деце из

излази, да је набављено

овн. нар. школа: 51 пар ципела, 48 пари чарапа, 20 сукања, 17 рекли, 26 марама, 10 цели хаљина, 1 капут и | муш. чакшире, ва које је издато 158 Ф. 19 н. Осим тога предато је управи ерп. више девој. школе 25 Ф. да се тим и у тој школи заодену најсиромашнија деца, те је по томе издато на одело преко 178 Ф. Овом приликом је поднешен и извештај, да је ири укопу друштвеног добротвора пок. Ђорђа Ф. Недељковића учествовао корпоративно одбор и да је о трошку задруге положен на одар мртвачки леп венац са тракама. Поднешен је и извештај о друштвеној благајни за целу 1899. годину те се испоставило, да је те године било свега 8052 2. 15 н. прихода, а 2919 Ф. 76 н. расход, те

„о