Женски свет
Рр, 6. | ЖЕНСКИ СВЕТ, а 83
ова мисли извести евоју замисао исте врсте, а нарочито да се обрати својим посестримама, свима српеким добротворним задругама женекиња, којих је број — Богу хвала — већ до 40 нарастао и у овој ствари се са њима споразуме уверен будући, да ћемо само тако удруженим вилама моћи подмирити једну давнашњу потребу нам народну.“
Милосрдне наше ! |
Све смо се ми искупиле ето у дружине, да вршимо племенити позив хришћанске и српске нам дужиости, који смо и досад и појединце вршиле и вршимо,али ради бољега и виднијега успеха учинисмо и то.
На неколико пута је већ и јавно пнаглашавана потреба и потпунога нам и међусобног удружења на оетварање заједничких нам задатака : женскога васпиталишта, интерната за дагреб, интерната за Будимпешту, где би наша деца и у туђини добила своје топло огњиште и не би се морала потуцати од немила до недрага. Али докле тако на далеко бацамо поглед свој, чисто заборављамо и превиђамо, где се наша деца ето у самој средини нашој осећају у туђини гоњена оскудицом и небригом ерпском и то онај подмладак нам, од кога свако евоце врпско користи очекује: учитељска омладина наша која се исто тако из свију крајева српеких стиче амо на спрему за тај позив свој —— те тако би све ми баш саму „своју децу“ из своје најближе околине и будуће наставнике рођене деце нам, дакле сами и саме себе најпре биле дужне потпомоћи.
А: будемо ли тако збринули нашу учитељсеку омладину, многи наш сиромашан али добар ученик место поштанскога или железничкога полугодишњега курса радије ће се одавати учитељском позиву, јер неће морати да стрепи од четиригодишње патње са оскудице, те нам учитељека школа неће више бити приморана да прима ученике и без претходне спреме, само да попуни скамије своје. То би онда добијала све боље учитеље, па и боље школе што је опет наша општа свенародна корист.
Изложивши дакле горње напомене усуђујемо се и Вас замолити, да нас изволите известити: са коликом би свотом годишње могли у помоћ притећи остварењу таковога конвикта, или алумнеума за приправничку нашу омладину у Сомбору наговешћујући Вам уједно, да ће
Српкиње ! Драге посестриме
Вам се у тој мери доделити и право учествовања у управи и кандидовању питомаца и питомица на поједина места.
У нади повољнога и што скоријега одговора;
Српеко Вам поздравље!у Сомбору из одбореке седнице „Добротворне Задруге Српкиња Сомборкиња“ држане 8. (21.) марта 1900. год. Зорка Дракулићка с. р. подначеоница. Јован Живојновић с. р., перовођа“.
Као што се из овог види, наше миле Сомборкиње пошле су један корак ближе оној мети, за којом тежи наш народ већ више од 80 година. Све од како се у нас основала учитељска школа, тражили су родољуби ерпски пута и начина, да олакшају ученицима приступ у тај завод, који ствара и даје овостраном народу учитеље, а од 20 година овамо п учитељице.
Ни једна струка народне интелигенције није тако важна пи од толиког утецаја по народни живот и његов бољитак, као учитељски сталеж.
Учитељ је, поред свештеника, једини
и у нашим данима канда и претежнији чинилац. У данашњим данима школа регу-. лира живот, она даје правац за живот и за будућност, а школа није она зграда, скамије и штице, него је школа учитељ; он јој је душа, он семе и расадник; а какво је семе, таки је и плод. Добро семе доноси и плод добар. Ва то је и важан позив учитељески и за то се тако живо заузимају за њега сви напреднији народи, све државе и сви сталежи. Па и ми, као културан народ, морамо велику бригу поклањати том сталежу и тражити пута, да дођемо до што бољих снага за ту њиву народну.
Народ наш још није у стању, да тај сталеж награђује материјално онако, како данашње друштвене потребе траже и ишту
"од интелигентна човека, па се отуда слабо
ко одаје из чисте љубави и пожртвовања за народне идејале. Тако је било и у старије доба и родољуби наши видевши ту невољу, у интересу опште ствари, осниваше штипендије за приправнике. Али тих је тако мало било, да је оскудица на добрим учитељима сваким даном осетљивија бивала, те је наш народни Сабор од 1870. и (1. г. одредио неке потпоре за те питомце. Но и ово још није довољно, да се