Женски свет

БЕО 6.

слободе, своје независности. Други народи би у таким злокобним приликама, у којим је Србин живео, давно изгубили народни карактер, и нестало би их давно са шара земаљског, а Србин, тај „песника: да још живи, да је јунак!

Па шта је било то, што је Србина у време "најцрње, кад је стењао у оковима турчиновим, крепило, храбрило, еоколило и подржавало да не клоне духом, већ да истраје у борби с некрстом читавих пет етолећа 2! Мислим да је одговор излишан. — Сваки Србин зна то. Шта ли друго до ли вера православна, српске народне песме и наши дивни народни обичаји. Особито народни обичаји, који су тако срасли с вером, да сачињавају једну нераздвојну целину, а тако прирасли за срце Србиново, да их оданде ни најужасније муке не могоше ишчупати.

Не верујем да има народа, који је био толико чврст у својим народним обичајима као Србин. А и зар има где на свету који народ · тако дивне обичаје као Србин!2 — Нема! Да не спомињем друге обичаје, већ само један; круну народно-верских обичаја нам — ставу, кренога имена. Тога други народ нема, то је само Србиново. То је карактеристична црта Србинова,

која га од других народа разликује; то је обе-_

лежје, по ком ћеш познати Србина, српску кућу.

Овај дивни обичај верски слављаше се и прослављаше како у царској палати такону сиромаковој колебици. Српски цареви и краљеви слављаху славу своју, крсно име своје. Кнез Лазар полази у крвави бој, али не заборавља да, прослави крено име евоје, Амоса пророка и слави га на Косову под шатором, а своје званице позива са речима:

„Да славимо крсно име свето Крено име Амоса пророка,“

И сужањ у тавници сећа се свог креног имена, те га прославља како му је могуће, те по српекој народној песми:

„Дукат узе хлеба бијелога, Други дукат вина и ракије, Трећи дукат сваке ђаконије И убаве оне јасне свеће,

А четврти дукат оставио,

Да дарује сужње по тамници, Ради Бога и креног имена,“

А у дому и најслромашнијег Србина на тај дан пале се свечарске воштанице, поју се тропари и кондаци у славу креног имена; на тај дан се заборављају нужде и беде, и у нади на

соко сиви, показао је, да рекнем речима.

ЖЕНСКИ СВЕТ 81

бољу будућност из свег срца прославља се крсно име. Па шта је тек било крено име Србину у оно мукотрино доба, док је Србин био роб турчинов 2! У тишини и с надом у грудима, да ће и његовим мукама доћи једном крај, прослављао је славу своју, своје крсно име. Све што је имао, све је то било турчиново, шта више и живот није био његов, и са овим је Турчин располагао по својој незаузданој вољи. Но било је нешто што му није могло отети, чега се Србин није хтео одрећи, ма вргнут био и на најужасније муке; а то је — крено име. Ово је Србин чувао као зеницу ока свог, и још више, јер је знао, да му без креног имена нема ни вере ни имена.

Мислим нећу рећи много ако рекнем, да том верском обичају Србин има да захвали, што је сачувао веру, што је одржао име и народносни осећај, што и дан-данас постоји као једна Фактична чињеница у огромном конгломерату народности, супрот толикој беди, толиким невољама, које су претиле, да му униште народносни карактер, народносни опстанак.

Џа кад знамо шта је Србину слава, од

| каквог му је значаја крсно име; питам, шта је

узрок, да се у наси то код интелигентнијег сталежа одомаћише туђи обичаји, који сваким

· даном све више и више потискују наше народне

обичаје, а на првом месту крено име2

Сувишше би ме далеко одвело, кад бих хтео на то да одговорим, те ве бојим, е ћу испрпити Ваше стриљење; но ипак ћу један маркантан узрок изнети, који сам недавно од једне Српкињице чуо. На моје питање, зашто не држе крено име Одговор би: „Крено име више није модерно“ ! Ово је жалосно али истина.

"Овим примером нисам хтео да помутим свечаност нашу, већ сам хтео да укажем на непријатеља, који прети нашим дивним народним. обичајима и да упозорим на ту околност нашу дичну Задругу, која је поред хумане цељи истакла себи за задатак, да подржава, чува и брани српеке народне обичаје.

Па данас кад смо се у овом лепом броју сакупили, да прославимо своју славу, да свештамо славско кољиво, да режемо свечарски колач приликом овог дивног српског обичаја заверимо се, да ће се наша задруга, поред истакнуте хумане цељи трудити са свим својим силама, да одржи српске народне обичаје, на првом месту крено име; а корачајући у будуће тим путем напред давати уједно и добар пример.