Женски свет

Бе 4.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

3955

БРАТСКА ПИСМА.

ХУШ. Љубав.

Дична Ортпжињо!

Једна само ријеч и она много значи! Једна ријеч, а много обећаје, много ствара, много чини, много енажи, много вриједи, а што је најглавније та само једна ријеч узвишена је и света. ;

Та је ријеч идеал вјечности. Та је ријеч љубав.

Рада си да ти одговорим на твоје мило писмо, које је пуно истинске и праве љубави, љубави хришћанске и отачанствене.

Твоје сестринско писмо тако ме је обрадовало, те и ако сам у великом послу, ипак ћу ти одговорити т. ј. надопунићу нешто о љубави што ћете интересовати; јер о љубави може се увјек да зборип пише, па ни онда да не буде све речено и свршено...

Љубав је искра која нам је с неба пала ! ;

Љубав загријева ледена прса. Љубав руши мрзост, срамоту, непоштење и гријех. Љубав се уподобљава рају. Љубав само љубав иште, а то је дужност сваког правог хришћанина и хришћанке.

По божјем закону и наређењу љубав треба да је истинита и љубав срдачна, Ко је без љубави, тај је без правог духа, он је изгубљен — мртав.

Како ли заносно говори св. Енанђелист Јован: „Кад ко душу своју положи за тријатеље своје, онда од те љубави нико веће нема“ (Јов. 15: 18.) —

Ове су: ријечи свете п златне! С неколико ријечи исказана је велика мудрост хришћанска. Ето сестро драга пута истине, ето пута правде пи каква треба љубав да је међу нама, ако смо ради, да од те љубави нико веће нема.

Ја знам, сестро, а освједочен сам, да си ти готова положити душу своју за пријатеље своје, то нек ти на част и славу служи!

Тако и треба да је храбра права Српкиња. А, је ли доста, сама ти да положиш душу за пријатеље твоје 2

— Јесте, то је доста од тебе и за тебе! То је жртва, коју приносиш за при-

Јатеље своје. Кад тако мислиш и радиш, добро мислиш и добро радиш. Само онда треба и твоји пријатељи тако да чине, да се жртвују за те и за своје пријатеље.

Тако радећи биће ошите добро и општа љубав за све...

Овдје ћу ти рећи: Није доста љубити само своје пријатеље најближе и за њих се жртвовати, него та љубав права и највећа треба да се простире на све твоје идеале, које на срцу своме носиш и које у души својој осјећаш.

Мдеали су праве Српкиње:

Бог, вјера, дом ч народ.

Пророк Давид каже: „„Кртва је Богу дуг тонизат, а срце тонивно и смирено Бог ме презире.“ Свети Атанасије Синајски у својим питањима и одговорима вели: „Није ли дакле ово смиреност, којом се опраштају гријеси, када човјек побожно живи и чини добра дјелаг Но и сва блага која чини, да не помишља: Зашто добро чиним Него нека се исповједа Богу, како је много дужан чинити Њему и како ништа достојно не принесе онијем добрима, која Бог чини њему.“

Прва заповјед у закону божјем јесте: „Буби Господа Бога свим. срџем п свољ

„душом својом.“ А друга: „Љуби ближње

своје као сама себе.“ -

Највећи и најбољи пријатељ наш јесте. Бог милостиви. Он сам говори: „Лако ме љубе људи и затовједи моје чувају, и ја Ћу љубити њих п јавити им се сам.“

Стога селе мила положи душу евоју за Бога, Он нек ти је први идеал; јер од те љубави нико веће нема!

Други идеал јесте: вјера, вјера света и истинита, вјера која спасава.

Сваки рад, сваки труд нек ти је окићен чистом вјером, — вјером која оживљава, вјером која не да пасти, ни клонути,

Срце твоје нека куца увјек за вјеру праву; душа нека ти јеу све дане заслађена св вјером; нека ти је вјера пуна праве љубави. И, ако устреба положи душу своју за вјеру; јер од те љубави нико веће нема !

Трећи идеал праве Српкиње јесте;