Женски свет

114

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 8

жити ни сам народ и ако му је данас стало само до тога, да овим путем привуче у учитељску школу што више мушких снага, јер пи женекиње су за наставу народну постале исто тако потребна и важна чињеница, као и мушки.

Ми молимо дакле, да одбор п скупштина, која ће у том погледу доћи скорим

.•.е

у положај да решава то питање, да узме у обзир и нашу женску омладину и да је не потискује из ове благодети, коју женске покрећу и највише жртава приносе, јер то би било недостојно саме оне задруге, која то покреће, а отуђило би и оетале наше добротворне задруге од те лепе и корисне народне установе.

ЗЕЛИДИ.

Црна је поноћ када Владају буре силне Путник кад: не зна путе, Ноге ком боде трне Уморан свуда пада, Али су твоје свилне Власи знај! много црње, Да ми је њих на скуте На које да ћеш сјести Дражесно лане! плести!...

Слатке су капи меда, Пчела што у цвјет нађе Олатке су — преукусне, Кашље те крјепе груди; Бајнога мога чеда Румене — вруће усне Слађе су — много слађе, Пиће то пцјани — луди... Њих кад бих јадан тако Прист'о бих доћ' у пако!...

Дивни су зраци с виса У јутру што се виде, Бисер кад пију росе

С мирисног — шарног цвјећа, Пчелица којег сиса; Очи ах! бај — Зелиде

Дивнију свјетлост носе Оне су моја евјећа, —

Баш као санта леда, у Топим се — кад ме гледа ! а

Драго је посматрати Мјесеца када хода

Над облак црни — горе, Кроз-ањ кад вири доље —

К'о да нас змај крилати.

Гражово — (Црна Гора).

то —— а у ри

С небеског гледа свода; Драже јот кад кроз поље

Идеш, ти бајни створе ! Гдје год је твоја стопа —

Бих да ми гроб се копа!...

Љупко је чути славља (6 танке кад поје гране, Зору кад буди рујну Како тад поје врло, Свијету милом јавља; Вјеруј ми, бајно лане !! Љупкије имаш грло! Љупкију пјесму нујпу! Слади се моја душа Пјесме ти када слуша!...

Красна су бисер-врна Шкољке што крију мале, Прехитре маме ронце У мору те се губе, Пливљу кроз њедра црна. Ломећи бурне вале; Красније имаш зубе! Младог. ми жића конце Нудим том бисер-низу Нека ме, лане, згризу!...

Б'јела је пјена морска Кад се с њом вали боре, Море је нови свуда Глатко ко твоје чело; Вјеруј ми, вило горека !! Вјеруј ми, бајни створе !! Бјеље је твоје тјело! Бјеље но енјежна груда! Кад бих га, Злато! стиско Ништа већ не бих иск'о !!

Радомир Кривокапић.