Женски свет

140

шољицу тога чаја испије, очистиће се посве без икака бола.

Којима се ноге зноје, најбоље је прати у

хладној бунарској води. Речна и кишна вода је

сувише мека, те изгризе и онако танку кожицу на ногама. У бунарској води има нешто соли,

креча и других састојака, које лече оне жљездице међу претима.

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

Црвљиве трешње, Жалибоже врло често наћи је у трешњама црвића, пак пошто се ти црвићи увуку у плод код петељке, то није лако ни опазити, да је трешња црвљива. Ове црвиће можемо исторати из трешања тако, да трешње метнемо у врло хладну воду к ту их држимо четврт или по сата, а добро је, да се који пут трешње промешају. Хладна вода не прија црвићима, пак они брзо измиле и пливају на, површини. Тада их треба само побрати, а трешње су потпуно добре, јер тим ништа не изгубе од свога укуса.

Да св нв смежурају јабуке. Кад се велика количина јабука смести у гомили, онда остане дуже времена здрава, не смежура се, а кад на

и —•

26» Лис

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 9.

мање, а особито, кад се држе на полицама, где је промаја, она се смежура, јер се испари из ње велика количина воде. Ко хоће на мање да остави јабуке за дуже времена, ваља да их сложи у сандуке тако, да дође ред јабука и таван плеве или песка или тресета. Пт КЊИЖЕВНОСТ.

У спомен десетгодишњице срп, учитељ. конвикта у Нов. Саду. 1890—1900. Издање срп. учитељ. конвикта, Чист приход ове књиге намењен је срп. учит. конвикту у Нов. Саду. Цена, је књизи: 40 потура. У Нов. Саду, Срп. штампарија Дра Светозара Милетића, 1900.

Зборник позоришних дела. Свеска 81. Ретка Срећа. Шаљива игра у једном чину. Написала Милева Симићева. Наградила „Матица Орпека“ са 200 кр. Издање срп. књижаре и штампарије Браће М. Поповића у Нов. Саду. Цена 50 потура, (25 новч.).

__ Девесиљв. Из биљежака у прози Србина Мухамеданца Аливерића Тузлака, Упјесмио Змајова. Издање „Рада“ деоничарског друштва за издавање срп. књига и новина у Руми. У Нов. Саду. | Српска, штампарија дра Светозара Милетића. | 1900. Цена 1 у

ТАК <=

о 5 <> пп07 орао се тен < оте

КРАЉ ЧАБУК (ТОНАВОЈХ).

СРПСКА ПРИЧА. — С Француског раРа. —

Некада је био у источном делу Србије један добар краљ, именом Чабук, Овај стари суверен није имао синова, те је тражио у околини своје краљевине кога поштеног властелина, способног, да би га могао наследити и да би за њ, удао коју своју кћер; јер вам треба казати, да је краљ Чабук имао три кћери — близанке, тако лепе, тако красне, да је више ђенерала и принчева ерпских остало испред њих забезекнуто, у неприлици при избору.

Ове три принцезе, лепе као звезде, очаране у оријенталском зениту, имале су међу тим карактере са свим различите. Ена, прва, била је живахна као јегуља: она је трчала у место да иде; говорила је тако брзо, као да се хтела сравнити са канарином; на свом раду је пра-

да би га само што пре евр шила. Зио, друга, била је тиха као старица; корачала је ситно; имала је махну да говори лакомислено, што је био узрок, да је њен говор био мало без свезе. Што се тиче последње кћери краљеве, која се звала Триа, она се је могла сравнити са бисером. Држећи“се смирено измеђ своје две сестре, ни са свим нестрпељива, ни са свим опрезна, она се је паметно разговарала, а њени су покрети били тако пријатни, да се не могу речима исказати.

Стари је Чабук много ценио својства своје треће кћери. Но пошто се девојке ове врете не брину, како ће наћи себи мужа, то се њихов отац бринуо за њих, који је прво гледао да уда прве две старије кћери,

вила велике убоде,