Женски свет

136 ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 9. И И ИН

и ----__________________

тића, чија је глава, ако и не боља, она бар јача и чвршћа, а живци му грубљи ; кога наивно частољубље слабо мори; који се од строгих испита, мање плаши, што 'но реч „друкује“, те евентуални неуспех на испиту за мању несрећу сматра ; и најзад који мимо евега није толико изложен Физичким променама, као женскиња. _

Да, она од силног учења и тешких испита ослабела, бледа професорска-кандидаткиња. после одмора од неколико недеља и опет ће се оснажити и подкожити. Али неће ли зар од умора, напрезања и силног узбуђења у организму, на рочито у живчаном систему њезину какви год непролазни, проклети-трагови заостати2 А до године у доба ово још ју тежи страшнији испит очекује; оно сирото, њежно створење и опет ће тешком покушају и јакој борби бити изложено. Но па онда ће најзад имати и другу диплому...

Само што сирота ни шњоме неће бити задовољна. Наша млада, бледа, пријатељица сад већ спрема се не мање, него за Филозофски ДОКторат. Боже, камо ће то славољубље ову, па њезине три сестре и још млогв и млоге друге одвести, док се сви ти испити не изређају 2

Е — па онда2

По цену оронула, здравља, нестале лепоте и угушене радости и уживања набављеном квалиФикацијом могу ли сиротице получити какво

„Тод и опет в патњом скопчано и трњем посуто

професорско место са платом од 5—600«.24 колко њих дођу и до овакових> (Свака тек не може бити ни проФесорком 2

Не. — Велика већина, мора се задовољити и будикаквим још горим учитељским или васпитачким местом. ЈГ'онда млоге код поштанског или брзојавног звања или телефона, добивају какав тод сув, окорео комадић хлеба. Док још више њих, унаточ њеној дипломи и знању, такмаче и отимљу се за какво писарско и преписивачко место са платом ,од 25—80 Ф. месечно, које ву велики капитали само зато установили, да буде и такових послова, који се још јадније могу наплаћивати од мушких, а где баш лепшој будућности, нити аванзовању никаквог изгледа нема,

Ама, ваљ'да оне способније довојке, што су и телом чвршће и јаче, временом тек могу цостати и женски лекари, Њих неколико на тој струци ТУ по где којој већој вароши, као женске специалисте, јамачно ће до бољег прихода доћи, него да речем дипломисане — бабице. Сиромашније женекиње, којима је мушки лекар, као штециалиста; прескуп под вентом смерности свакако

радије ће се обратити женекињи (лекару). Нарочито док јој болест не постане сама озбиљном.

И одиста, све ово је од млого мање вред- .

ности, него ли ма и која обична, рецимо тек једна сношљива удадба.

Али, Боже мој, шта да радимо са нашим кћеркама, када на удадбе њене не можемо за извесно рачунати 2 Да их још и учити не дамо, да их не спремамо ма и на онај најгори, али частан учитељски или професорски позив 2

И разборита, озбиљна и лепа професорка, е којом сам о овом подуже дебатовао, на моје највеће изненађење одговорила је, да: не!

— Зашто не Па видите, и ви сте, госпођице сами...

Да, да! И ја сам учинила ту лудост, да сам учила, да знам да себи самостално хлеба, заслужујем. То ми је и проклетство, Тако сам из-

Остала од удадбе. Док су моје парице ишле по

балови и провађале се — ја сам испште пола. гала. Оне се удале за онога, који их је запросио; ја нити времена. имађах за то, да ме когод запроси. Када сам већ евршила п место добила, младићи ме бојажљиво избегаваху. Мушки се грозе женскиње, за коју знају, да нешто зна, Држе, да више зна од њих, те је презиру. Па — ако ћемо нашто, имају и право. Неколико ваљаних професора, с којима се поводом мога позива интимније упознах, узеше себи слободе, да ме запросе. И Ја одиста, усљед моје учености и самостална мишљења, Јасно сам видела сваку страну и сваку комичну црту мојих просилаца. Удаваче пак никако не смеју јасно видети, јер се тако неће удати, Ја сам сваког мог просиоца, одбила,

ле ме више нико и не проси. А овако пак де-

војком увенути, остарети — није живот. Каквог одличног човека, који би се у евем разликовао од других и који би мени импоновао, пратила, би сретно па ма у какву сиротињу. Али такав не долази. Она је девојка сретна, чији је ум још мање-више нерасветљен, те слепо се удаје за

_ оног, који јој први дође: и која ће постати же-

ном и матером. Даљу срећу своју нека повери самом Промислу, али ако располаже бар оним хармоничним осећајем, да ју међувремено свога природнога позива постизава подједнако и добро и зло. Моја улога, мој позиви живот није рђав, али је гори од рђавог:; протуприродан је. Низом искрена исповедања зрелих мисли

· депе, паметне и озбиљне професорке сетих се на-

зора и опомена некојих енглеских научника, које сам негде у преводу читао. Те опомене гласиле