Женски свет

146 Пе ЖЕНСКИ СВЕТ.

то, најчешће пасивно, осећање у деловање привести.

Радо би видели, да та женска ревност, непресићено родољубно осећање, у деловање пређе и суделује при просветној организацији, које је код нас Матица Српека средиште. Матица Српека хоће у скорој будућности већ догодине, да већма развије свој књижевни рад, и при шире њу њених књижевних издања врло би јој добро дошла помоћ наших добротворних женских задруга, њиних чланова и српских учитељица. И тај посао спада у њихов круг рада.

У правилима карловачке задруге стоји, да задруга потпомаже сиротињу ерпеку и умно п морално, а служи се у том послу растуривањем и поклањањем књига. Заиста није доста помагати сиротињи само материјално, него је треба и морално подићи, и испунити јаз, који зија међу интелигенцијом и простим народом.

Шта могу урадити задруге и женскиње за ширење матичиних књига 2

Прво, све женске добротворне задруге

Карловци, 21. сецтембра 1900.

Бр. 10.

требале би да се претплате на известан број књига за народ за круну (календар и пет забавних п поучних књига). Те књиге ће се у јесен добивати и њима би се могла обдарити школска деца, којих родитељи не могу никако сами набавити тих књига. 'Го поклањање особито је потребно за први мах, док се свет не упозна са издањима матичиним.

Треба даље чланови задруга да се претплаћују на та издања, а коме се може да наручи и по више примерака књига за круну и разда их спротињи. Треба скупљати претплатника на сва издања мати-

, чина, или код сиромашнијих, на књиге за

круну. У том могу ерпске учитељице доста привредити Матици и књижевности српској. Женска реч може да нађе одзива и где га друга не налази, а женска прилика, обасјана светлошћу српског родољубља, може имати неодољива маха у пагриотеким круговима. На посао дакле, поштоване Српкиње! Матица, чини ми се са потпуним правом, ра-

чуна на вашу љубав и патриотеку ревност. |

про. М. Ј.

•Ф--———————————

ВЕРА, ЈЕЗИК И НАРОДНОЕТ.

(Поводом чланка у 9. бр. „Ж. Света“ од мога милог и штов. про. Ј. Јанка Кнежевића: „Са јевиком и народност живи“.)

Зар би било Орбина на свету Да истраје борбу започету, Тако мален међу народима, Тако презрен међу осталима; Раскомадан тамо и онамо,

А подјармљен тешко и кукавно ! Вера беше њему бедем јаки, Ком се штити слаби и нејаки. Језик мисо што у крвцу лева,

Огањ жарки и силу змајева.

Народност му аманет од стари Пред слободом што смело кретари. До три то су српека аманета,

А Србину нек су увек света!

Ој. чувај их Српкињо незнана, Пребела се нагледала дана!

То Србина у животу чува р У ,

Да га оркан века не раздува. То га држа до данашњих дана, И од данас ако Бог да дана! Бит" ће дана бит ће зоре свете, Ушчува ли Србин аманете...

У Пакрацу, на М. Госпојину 190.

Исаије Митровић, српеки учитељ. пр. ПГ. год.