Женски свет

Бр ТЕ

ЧКЕНСКИ СВЕТ.

179

одело И ДУХ ВРЕМЕНА.

По разним изворима приопћио:

Ст. Влајковић-Риђички.

(Свршетак.)

Још и млого доцније, у једном другом веку, на име веку „рококо“, наилазимо на, огранке ове сувишне образованости и претерана раскоша. Укув и дух и овде не ствара више независно; свака способност придружује се дворском животу. Овај дух времена манифестује се у пезнатној и сулудој декорацији рококо палача, у сакато резану бусењу тражина и о ар - елеу гле су ту онда песме слободна полета, нису ли зар принуђене увити се обликом вештачких песама, мадригала2 Те ако када, то у доба ово чини одело карактеристичну црту. Као што у евачему, тако сепу овоме избегава све што је природно.

У добу овом почиње се махом и вештачко улешшавање женекиња. Најлепши урес лица, обрве стрижу, да на место њих тању и црњу дрту наришу за украс и иначе препарирану лицу, чију вештачку бледоћу црни, евилени топеће још јаче укавује. Панциром утегнута трупина без обличја је витка и дуга, и такву закржљену прилику још неприроднијом чини то, што од беле власуље (пароке) начињена диадема, послагана је у такву висину, да — као што неки историчар тога доба вели — лице у женскиње средњег узраста је по среди прилике, јер накит косе више чела малне

толику висину чини, колико је и само тело..

Кудравичар једним чипканим плаштом „украшава косу гђце Кошеапсез, и ремекдело трпумфује; а коса пријатељице, односно утакмичарке ове дворске даме о једној свечаночти по том тешким, извеженим плахтом (чаршавом) од дамаста беше накићена. И беснило прихваћа краљица Марија Антоанета, која не више, но једанпут само навлачи и најскупоценија одела; а ону творницу, где се за њену потребу готови евила, спаљује, да не би и другој којој сличну могла готовити.

При свечаним састанцима одевале би се госпође сјајним оделом, то одело беше до душе екупоцено п сјајно, али мање укусно; јер такво беше састављено из више материја од различитих боја, тако, да један рукав беше зелен, други црвен

и т. д. — Нарочито неукусне беху претерано шиљасте ципеле, које се почеле носити у Француској у ХПГ. етолећу, а биле су у ношњи и код Немаца чаки у овом веку ; и данас их још носе у Америци.

Француска буна, тај ужасни оркан, који је пречистио кужни ваздух тога доба, ваљда и не би повео собом прост свет, који није могао схватити апетрактније п крупније „узроке, да овај није видео нерасудни раскош дворски у оделу.

Али је видео, а опазили су то и саме. аристократе. Као што неки писац вели: „Нерасудни живот од једном додија свету. Заче чежња за природнијим и простијим животом, те мучни шовинизам овог духа учвршћује све у једној индивидуалности, а зове се: Копзеац. Потиштена политичка, слобода заоштрава се МПтађеап-ом, а сиромаштво и злопата избија се појавом Дантона, Марата и Робеспира“.

Какав је махнит и вртоглав преврат морао букнути у добу овомг! И одиста карактеристика налази се овде не у подизању, него у рушењу зграда. Па и песме у добу овом без узвишенијег осећаја, поквареношћу предишу, јер створила их је она разјарена олош са црвеним капама, која са распламтелом буктињом у руци. помамно јури по улицама.

И у оделу настаде промена. Појаве се запз стое-и, грађани у вендској, сељачкој ношњи. Украшено одело и евилу само зато нове, да покажу, колико су њих аристократа поубијали и опленили. Један. и исти накит краси и последњег адраповца — тробојна кокарда.

И ово помамно уживање одушевљава светину еве дотле, док се не укаже баснословна, појава светске историје пуна чаролија; онај, који је сваки догађај тога доба умео умешати у епизоду своје автобиографије; тај божански геније и демонска моћ беше: Наполеон. У души му заче замисао, да постане тираном тек мало час