Женски свет
Бр. 1.
ЖЕНСКИ СВЕТ. 15
Године 1893. и 1891 издавао сам листић, „Пчелицу“, која је доносила у изводима радове наших чувених књиже-
вника. Одвив је био повољан преко очекивања. А то је:
добар знак, да и наша најшира читалачка публика радо чита умне производе својих одличних писаца, само кад ој се ови учине приступачним.“
Та утешна околност подетицала ме је — од обуставе „Пчелице“# — да премишљам, не би ли се можда моглоу истом смислу отпочети са каквим књиженвим подузећем, али са већом користи ва ширу читалачку публику нашу. Резугтат тога премишљања јесте одлука, да покренем
ЛАЛА. ПРОШЛО
Право родо-и домољубље — озобито у нашим данима -— јесте капитал, којим се осигурава боља будућност свима, пл и нашем народу. А да то родо-и домољубље буде свесно, чисто. узвишено, истинско и несебично, да се не измеће у васлепљени Фанатизам и бесни шовинизам, потребно је, да се у свима народним слојевима шири
листић :
~~
познавање његове прошлости итоу правој, нефалвифицираној светлости; — потребно је, да се у невамућеној _ слици уповна земља, коју нам је Промисао Божја одредила ва драгу нам отаџбину; — потребно је, да се поближе упознајемо са животом и лепим народним обичајима. Јер што год се у правој суштини добро ве познаје, те се не може искрено и истински ни љубити, а још мање ће ко год за то хтети и моћи подносити овбиљве жртве својим радом, иметком и животом. 5 Да би дакле према својој снави могао послужити тој узвишеној цели, покрећем „Нашу Прошлост“, која ће у згодним, а за сваког приступачним изводима из радова ваших угледних књижевника доносити: 1. одабране слике и дртице из повести: 9. путописне црте и занимљивије описе земаља и крајева, у којима наш варод живи; 3 3. пртице из народног живота и опис његових обичаја.
српеке народне
Али нама Србима је од евију словенских народа и по прошлости, по јевику и обичајима најближи народ хрватски. У интересу је дакле у једног и другог народа, да се међу њима учврети права љубав и узајамно искрено поштовање. А до те чврсте и братске везе довешће их најсигурније међусобно истинско уповнавање — дакле узајамно упознав ње њихове прошлости, њихових народних обичаја итд. А таковим међусобним повнавањем сачуваће се оба народа од прецењивања једнога према другоме као и од понижавања онога, коме је најближи и најрођенији.
У тежњи закле, да послужим снажењу такове међусобне братске љубави, одлучио сам, да у сваком броју „Наше Прошлости“ изађе по једна слика из повести и хрватског народа а пригодице и опис оних крајева, у којима он живи.
Тежњу и намеру, коју желим тако поставити, држим да ће — не само одбити, него и евојски потпомоћи еваки, коме је год искрено стало, да српски народ што боље
Ж За што је „Пчелица“ преетала излазити није овде место да говоримо о томе.
повна себе у прсшлости ради своје боље будућности и да се истински љубе два народа, који би већ по самој нарави њихова живота морали вазда живети и делати као паметна браћа.
У том дакле очекивању обраћам се овим путем на наше родољубиве и патриотичне црвене великодостојнике, на имућне елојеве наше интелигенције, на г. г. наставнике свију просветних завода, на наше народно свештенство и на свакога честитога патриоту с молбом, да изволи сваки у своме положају најзгоднијим начином и путем порадити, како би овај листић могао што дубље продрети у све народне слојеве. А ја ћу се старати, да „Наша Прошлост“ доноси одабране радове и српеких и хрватских угледних књижевника у равговетним изводима. Смем се и то надати, да ће се овим листићем моћи по Кадкад користити и мужеви и више интелигенције, који се не баве специјално изучавањем народне повести
Листић ће излазити 15. дана свакога месеца уз годишњу дену од 2 Круне а погодишњу од | Круне.
Вересија је савршено искључена.
___Претплату ваља послати на потписанога до конца ове године по стар. календару, јер ће лист имати врло малу залиху тако, да ће се — кад већ почне излазити — тешко моћи добити еви бројеви
Одзив народа и мера заузимљивости наше интелигенције решиће, да ли ће ово подузеће моћи доносити користи ширим, или само екученијим народним слојевима
_ Беловар (у Хрватској) 1900.
М. Нешковић
власник „Наше Прошлости“.
__ ИЗВЕШТАЈ
о дарованим прилозима на одело сироте школске деце у Новом Саду Утекло је свега 253 круне, а приложили су ови:
По 60 круна: Јулка Радовановићка;
По 20 круна: Софија Дунђерска, Централни кредитни завод, Српска задруга;
По 10 круна: Кат пл. Новићка, Софија Јефтићка, Мила Радовановићка, Вера Дунђерска из Сентомаша, Персида пл. Мандићка, Анастасија пл. Мајна.
По 8 круна: Марија Плавшићка.
По 6 круна: Мара Политова
По 4 круне: Викторина Јанковићка, Александра Љуб. Стефановића, Олга Славнићка, Ана пл Мајна, Евелина пл. Мајна, Марија пл. Мајна, Софија Бипарићка.
По 8 круне: Ангелина Ћ. Поповића, Тасика Недељковићка, Јулка Савићка.
По 2 круне: Вида Вулко-Варађанина, Бета Вараћанин, Ана Манојловићка, Јулка Јевтићка, Марта Кондороши, Катица Манојловићка, Тодор пл. Рогулић, Гизела Поповићка, Бела пл. Еремић из Мартоноша, Исидора Дунђерска. > 5 5
По 1 круну: Франц Петрик, Јулка Грчићка.
Осим тога приложио је 6 пари чарапа за сироту децу овдашњих трговац г. Панта Јовановић.
Свима овим дародавцима изјављује се топла захвала на прилозима, - |
Нови Сад 14(27) децембра 1900.
Председништво _ Добротворне Задруге Српкиња, Новосаткиња.