Женски свет

ђе. + ЖЕНСКИ СВЕТ. 9

природа издише љубав, срећу и задовољетво ! Зашто се мучите таквим суморним мислима, кад је живот тако леп! Хоћете да вам ја кажем на шта мене подсећа ова шумаг На велику, раскошнбо искићену дворану са хиљадама запаљених свећа, а њихов сјај ми говори: „Ходи и уживај, — види како је све светло и сјајно, не стоју присенку него захвати обадвема рукама што више можеш од тог сјаја !“

Млада девојка затресе главом и не одговори ништа, али га погледа сетно, прекорно; њему се причу лак уздах кад се окрете од њега и пође даље.

да час неста ове бајне слике и пред душу му изађе друга.

Бадње је вече. Снег веје и ветар хуји а он хита убрзаним кораком своме стану; позват је код газде на вечеру. Кад је ушао у собу код својих домаћина чисто му засенуше очи од светлости што га предусрете. На сред собе стајала је велика искићена „Јелка“ и прелевала се у светлости силних, шарених свећица. Под њом је стајала Мара његова вереница. Он јој је пришао весео, као срећан вереник и говорио јој

речито о својим надама и жељама, о богаству којим ће је обасути, о сјајној будућности и срећи која их чека у заједничку животу.

„Ти се заносиш сјајним сновима“ — рече Мара смерно, „а још и не знаш, да ли ће твоји родитељи дозволити, да им доведеш такову сироту снају, као што сам ја.“

Преко његова лица прелети тавна сенка, али само за час; он нађе одмах хиљаду сваких и убедљивих речи да разгони њену стрепњу.

Он се сети како му беше криво што су и Перића позвали на вечеру, кога је он мрзио. Перић беше скроман, мало неспретан младић; он је обожавао Мару и склањао се с пута своме срећноме супарнику где год је могао. Али кад су наишли на Мару тешки дани — на његову Мару, — коју је он оно вече топло пригрлио на своје труди, — показао јој се Перић као најоданији пријатељ. Он јој се једини нашао у невољи; а кад је остала самохрана, без родитеља и имања, дао јој је своје име и сигуран положај онда, кад ју је он, Белић, морао оставити.

(Свршиће се.)

нади све 4 поинт =

УВЕЛИ ПВЕТАК.

Имао сам један цветак мали, Што су ми га анђелчићи дали, Џа сам цветак крај срца чувао, А цвет ми је срцу мирисао !

Ал тај цветак давно је увев, Створио се већ и у пепео.... Џа ми срце сад цвили и жали да свенули овај цветак мали.

Јан. Николић,

85 ГЛАСНИК. <

ПОРЕ ОРАО олро у 5 о

Одевање сироте школ. деце. Добротворна, задруга Српкиња Новосаткиња заодела је у очи св. Николе 60 женске деце и то: 55 из срп. осн. нар. школе иђ5 из срп. више девој. школе, а издато је на њих 54 пара ципела, 49 пари чарапа, 82 хаљине, 29 марама зимских, 8 рекли, 2 сукње и 1 јакна. Ове то кошта 390 круна Највеће је задовољство у том гледати она радосна лица дечја, кад кући понесу у ручици ново одело.

Девојачко друштво. Новосадеке девојке Српкиње покренуте добром вољом г-ђице Зоре И. Вучетића састале се, 22. дец. о. г., око 50 њих, на пријатељски договор и утврдише, да се у-

друже у послу за опште добротворне цели народа свога и већ на овом првом састанку решише да приреде једну игранку трећег дана Божића у корист сиротих основ. нар. школа у будимској епархији.

То је врло лепа и племенута. појава и ми се надамо, да ће ово младо девојачко удружење многу нашу племениту установу знатно потпомоћи.

Пријатељи деце. Новосадско друштво, овог имена заодели су у недељу, пред св. Николу 3. (16.) дец. о. г. 111 деце школске без 'разлике вере и народности и уз то ву им дали ужину и слаткиша. Тој свечаности је присуствовао многи