Женски свет

18. - ЖЕНСКИ СВЕТ. | Бр. 2 -

и његове бриге и велико је питање, би ли данас наш женски нараштај у своме културном развоју толико одекочио да нисмо имали овог великог сина и овог дичног родољуба.

Народ је наш то и признао овом великом покојнику својим општим саучешћем у оном импозантном погребу, који се манисестовао у Вршцу,где се упокојио 22. јануара (%. Фебруара) о. г. и у Новом Саду, где је 24. јануара (5. Фебруара) предато тело матери земљи. Српски епископ високопреосвештени г. Гаврил Змејановић је испратио, а српски епископ високопреосвештени г. Митросан Шевић дочекао мртве остатке покојникове, а до гроба спровео силан народ овдашњи и стран, од преко 10.000 душа, међу којима је био заступљен у огромној маси и наш женски свет, а овдашњу Добротворну Задругу Српкињу заступао је одбор корпоративно на укопу. Похвалну и тужну реч за покојником указали су у св. храму: парох Божа Поповић и др. Илија Вучетић; на пијаци пред мађистратом: др. Жарко Миладиновић и правник Милош Бокшан; а код _отворене раке: Аркадије Варађанин, уредник овог листа, Жика Костић загребачки ђак, Влада Мирковић, ратар из Каменице, Милорадовић, занатлија из Панчева и Коста _Брадваровић сауредник „Заставе“. Др. Светозар Милетић угледао је света 10. Фебруара 1826. године у селу Мотшорину у Шајкашкој. Отац му беше Сима, а мати Теодосија, занатлије, сироти и поштени људи, те се Милетић и није могао школовати њиховом помоћу, него поглавито својом заслугом, тако званим кондицијама, а после и потпором пок. патријарха Рајачића, књижевника Јована Хаџића-Светића, градоначалника новосадског Георгија Јовшића, а у старије доба стипендијом пок. кнеза Михајила од 500 Фор. а. вр. годишње. Кроз све школе био је први међу првима, па тако после и у животу и раду за опште народне интересе. Нека му је дакле слава и хвала, а а вечан спомен у народу за кога је живео и радио!

аи у и с

ВА ГРОБУ МИЛЕТИЋЕВОМ!

. крај њег

Гроб отворен, Стрепи земља црна,

Сузни Срби стоје, Погребну му песму Тужним срцем поје! Са земље га небо

У загрљај звало,

Од радости ведро Удиљ проплакало, Украси се дугом

— Светим знаменима,

Што га дичног прима | 4 О5ечеј

Грешница уклета,

Од превечних дана

Од постања света:

Да вечности целе,

Дуге свеколике

— Гони праведнике!...

Па ко нам је биог — Земљо, мреки враже, Нек ти небо каже!.

Д. Неранџић-Брашованова.

ЗВЕЗДА СИРИЈУС

(по дру Х. И. Клајну.) (Свршетак )

ИМ ма да је Сиријус тако светла звезда, ипак он није нашем сунчаном систему најближа звезда стајаћица. Колико допире данас наше астрономско знање, светла, и главна звезда у јату звезда, што се зове центаур, јесте нашем сунцу најближа звезда стајаћица. Та је даљина 265.000 пута 20 милијуна миља, и светлост треба от-

прилике четири године па да са те звезде дође до нас. Људска моћ уображења малаксава, пред таквим даљинама! Па ипак за наш ум поучни су ти бројеви, јер су они основа даљим закључцима, који наше сазнање умножавају. Наравно није поучна величина тих бројава. Ти би нам бројеви били сасвим тако равнодушни као и оне