Женски свет

Бр. 2.

вине; а оставина је намењена на одело сироте школске деце и на набавку дрва за 20 сиромашних српеких породица. Са оставином ће руковати Добротворна Задруга Српкиња Новосаткиња, а ако би ове нестало, онда српска православна цркве-

на општина. _ После овогаје прочитан предлог прорачуна

за идућу 1901. г. По том предлогу било би примање 5400 кр. а толико и издавање, по одбитку 900- круна за капитализовање.

Одбор је у току године држао шест седница и у њима посвршавао 60 предмета.

Кад су ови извештаји прочитани и кад је ваљало, да се приступи избору часника изјавио је перовођа, да наша двадесетогодишња благајкиња гђа Софија Јевтићка, не може више да врши ту почасну дужност, јер је остарила и изнемогла и прочита за тим и њено писмо, којеје управила на скупштину и у ком изјављује то исто и захваљује се друштву на указаном јој поверењу. Изјављује даље перовођа, да су ово дана држале одборкиње једну конференцију и да су из те изаслали две одборкиње, да умоле гђу Јевтићку, да послужи друштву још коју годину, али је нису могли на то склонити.

Пошто, дакле, гђа Софија Јевтићка служи неуморно, као благајкиња, пуних 20 година, и како се овом приликом навршило 20 година, како друштво постоји, те у знак друштвеног признања и захвале, а у име 20-годишње прославе своје, предлаже конференција, да скупштина даде заслужној овој задругарки наслов: почасне чланице. Скупштина једногласним узвиком: живела гђа Софија Јевтићка ! прима предлог конференције и поставља ју за своју почасну чланицу.

Поводом овим и поводом оваке 20-годишње прославе друштвене устала је екушитинарка гђица Милева Симићева и донела нов предлог у овим речма:

Славна скупштино! -

Господин Варађанин је без сваке сумње погодио вољу свију чланица наше задруге, када је предложио да нашу поштовану благајкињу говпођу Софију ЈеФтићку за многодишње услуге које је својим ревносним радом задрузи нашој указивала, изаберемо за нашу почасну чланицу.

Но у нашој средини налазе се још две личности чија имена стоје у тесној вези са млогим лепим хуманим и узвишеним делима, а тим и са нашом задругом. Те две личности су поштована многогодишња председница наша госпођа Јулка

савесно и пожртвовно друштво ово,

ЖЕНСКИ СВЕТ. 25.

Радовановићка и врлоуважена чланица наша, госпођа Савка Суботићка. Ево се навршило двадесет година, како госпођа Јулка Радовановићка стоји на челу наше задруге. да све то време био је рад њен у нашој задрузи и у свему што је било у вези са нашом задругом, тако леп, обилан а успешан, да се она одиста може с поносним задовољством на тај свој рад осврнути. Да је наша задруга умела ценити и признавати тај њењ рад, дала јој је израза, што ју је кроз дуги низ од двадесет година приликом сваке своје главне скушштине поновно за своју начелницу бирала. Ја сам уверена, да ће и овога пута, кад дође ред на избор председнице наше, све наше чланице једногласно узвикнути: „Да живи и опет наша досадања председница, госпођа Јулка Радовановићка |“ Али — пре него што и опет приступимо том поновном избору, предлажем: да госпођу Јулку Радовановићку, према њеним мало засведоченим заслугама, изаберемо за нашу почасну чланицу, па онда да је умолимо да на челу наше задруге и на даље остане.

Уз госпођу Јулку Радовановићку споменула сам ја госпођу Савку Суботићку. Ја сам госпођу Савку Суботићку још у своме детинству научила поштовати; јер сам одрасла у друштву, које је за многе врлине за млого лепо делање госпође Савке Суботићке знало, разумело га и високо га ценило. Па што сам бивала старија, што вам и сама делање њено све више пратила, све више разумевала, све то више сам се уверавала да је оно поштовање, које јој се тако обилно указује, у пуној мери оправдано; јер госпођа Савка Суботићка је за наш српски женски ввет одиста млого, врло млого учинила: Она је прва засновала мисао да се у нас Срба отворе више девојачке школе; она је прва овостране Српкиње задахнула чврстом вољом, да стварају женске добротворне задруге; она је широм великога света разнела лепи глас о индустрији врпеких ћилимова и ерпекога платна; њена је заслуга што ми овде у Новом Саду имамо данас српско дечје забавиште и свугде и сваком приликом кад год је требало подићи јаван глас, јавну реч о бољитку напретку и вишем образовању Српкиња, она је била прва која је устала да се у тој сврси евојом лепом и умном речи одужи. Па имајући на уму све то чиме је та врла жена цео наш српски женски свет, а особито нас Новосаткиње задужила, надам се, да ћу погодити жељу свију наших чланица ако ре-