Женски свет
Бр, 25
На скупштини видјело се велико интересовање, те се скушштина задовољно разишла. —
Загребачка добротворна задруга Српкиња развија се и напредује заиста у свему врло лијепо, а то само за то, јер су загребачке Српкиње у сваком погледу узорите и ванредно заузимљиве и одушевљене. Њина је заслуга у главном и у првом реду, да се у Загребу још прије десет година основала српска школа, да се, ето, оснива и интернат за српске ученице; оне ће вигурно остварити и своју замисао, да св у Загребу и виши разреди српске девојачке школе подигну, А шта то значи, то ће разумјети најбоље они, који знају, да овим Новог Сада, Панчева и Сомбора у цијелом овостраном СОрпетву нема српске више девојачке школе.
Највећу српску задужбину у Загребу подигоше као што је познато супрузи Нестор и Јелена Боројевић, завјештавши загребачкој српској православној црквеној општини лијепу велику кућу у главном сокаку — Илици. –
_ Удова великог Србина и добротвора, Нестора Боројевића, племенита госпођа Јелена још је крепка, здрава, она чини и данас једнако доброчинетва, али тако, да нико не зна и не. чује, она воли — по примјеру свог блаженопочившег супруга — да ради тихо, мирно, непримјетпо, а да се за њу не чује.
Други највећи добротвор загребачке српске цркве и школе јесте први и бивши доживотни предсједник загребачког школског одбора, опште познати омиљени Србин Барон Јовановић са својом племенитом госпођом Јеленом, рођеном пл. Новић (од кољена Јоксима Новића). И они вавјешташе, као што је познато, српској пркви и школи у Загребу прелијепу кућу у вриједности од преко 60.000 круна. Племенита госпођа Јелена, Јовановић продужује тамо, гдјеје прерана смрт њеног племенитог друга помела. И она се нађе при еваком племенитом српском послу, а нарочито за задругу загребачких Српкиња неоцјењиве су њене заслуге. |
дато је јучерашња скупштина загребачких Српкиња, признавајући пожртвовано заузимање и велике заслуге, госпођу Јелену покојног Бранка Јовановића једнодушно за своју потпредеједницу изабрала, тако да ће одсада ревна предеједница задруге, пресвијетла госпођа бароница Катица Живковић, добити одличну помоћ и за сваки случај достојну одмјену.
Овим закључком · ступила је загребачка
племенити
КЕНСКИ СВЕТ.
25.
задруга Српкиња опет знатно напријед, а то је и важан и сретан успјех, јер задруга отвара на јесен српеки дјевојачки интернат у Загребу, а око тога важног и крупног посла треба заиста, да се нађу у првим редовима све дорасле, одличне, одлучне и заузимљив> Орпкиње, који су вољне и кадре да послуже успјешно томе, засада можда обичном, ситнијем, али у ствари замашном и важном послу.
Жеена држи три ћошка куће, а баш овдје изложени су Срби највише мјешовитим бракоковима и свима отуда по Српство несретним пошљедицама, према томе — да не спомињемо "ништа више — може се оцијенити наизмјерни и одеудни значај, важност и домашај најновијег потхвата. евију загребачких Српкиња, а нарочито оппх, које коло воде.
Ми се стога од ерца радујемо духу што је с тим ерпеким друштвом овладао и успјех што га је постигло, „Бро:
" Задар. |
Добротворна задруга задарских Српкиња одржала је 9. (22.) јануара о. г. своју главну скупштину, на којој је присуствовао велик број задругарица, што је лијепо и похвално. У мјесто предсједнице гђе Јелисавете Симић, која је болешћу запријечена била, предсједавала је задружна благајница, гђа Милица Кнежевић. Пошто је отворена сједница, тајник је поднио скупштини детаљирани извјештај о раду управног одбора за прошлу 1900. год. По извјештају види се, да је задруга имала 26 чланица редовних, 5 помагачица и 1 члана добротвора. Стање је задружно скромно ал ипак напредовало и у прошлој години те је на крају 1900. год. друштвени капитал износио 8852 кр. 62 п. Задруга у год. 1900. издала је на добротворне сврхе у смислу правила друштвених 512 кр. 16 п. На овој скупштини ријешено је, да се приложи 90 кр. за српеки дјевојачки интернат у Загребу, који оснива тамошња добротворна задруга Сршкиња. Ријешено је даље, да се и ове године прослави празник Сретенија Господњег свечаном службом Божјом прије подне, а у вечер да. се приреди забава, на корист задружног Фонда. На завршетку је скушштина изабрала и нову управу те је и опет поново и једногласно изабрала за предсједницу гђу Јелисавету Симић, за благајницу гђу Милицу Кнежевић и за тајника проф Стевана Јавора. У одбор су још изабране са једногласним одобравањем и три млађе гос-