Женски свет

50. КЕНСКИ СВЕТ.

Бр 4.

До те конференције се није ни до данас дошло, а по свој прилици с тога, што је врло слаб одзив био на то од стране наших задруга, и загребачка задруга, као покретачица тога, напустила је ту мисао, као што смо извештепи, до бољих времена.

Повле две године, ево се поново покреће иста мисао међу Загрепчанима, али, по свој прилици, међу мушким члановима, јер колико је нама познато, женскиње се још нису загрејале за ту мисао, а биће, да оне инетинктивно осећају, да за ту цел или нису прилике погодне или задруге нису дозреле. |

С тога би ваљало по нашем мишљењу, оставити то питање на страну, па се етарати како ће сета мисао прво загрејати у крилу овостраних Добротворних Задруга, па тек онда да смишљамо на Формалан савез, ако га икад будемо могли остварити, у оваким политичним приликама. За сад нам остаје једини пут, морални, за међусобни додир и споразум, који се може без пкакве сметње вршити и изводити путем овог заједничког листа, кога су, као таквог, усвојиле све овостране задруге из Аустро-Угарске, а

кога су за таквога признале и наше сестре.

из Босне п Херцеговине, где се мисао о оваким задругама тек отпоче ширити.

да ту цел био би најпогоднији пут, кад

би овај лист могао чешће излазити па да

Наш одлични књижевник Дан. А. Живаљевић почео је износити у овогодишњој „Босанској Вили“ под насловом: „Неколике биографске-библиографске биљешке“, па међу осталим изишла је у бр. 3. од ове године белешка Књижевни ци из Дома Обреновића, у којој истиче као прву српску списатељку из Србије Ану Обреновићеву, трећу ћерку Господара Јевре-

мана Обреновића, најмлађег брата Милоша Великог. ·

Како је за наш женски свет од интереса, да упозна своје заслужне сестре, доносимо и ми те белешке у нашем листу.

Јеврем Обреновић имао је 5 кћери и једног јединог сина Милоша, па да би својој дјеци

пружио што боље васпитање, он ЈЕ. као што се“

на тај начин брже шири и разноси мисли и идеје о духовној заједници, пи уз то да одушевљава п подстиче на поље заједничког рада за опште народне интересе, како поједине чланице, тако и задруге; а кад се у том успе онда смо више постигли, него у Формалном савезу, који, у данашњим приликама, ни под којим условима, не може збрати све те покрајине у једно коло друштвено.

На овакој духовној и моралној основи могле би наше Добротворне Задруге, лепо и красно вршити свој хумани и просветни задатак. |

Примера, ето, видимо и на данашњој задрузи Загрепкиња, која је својом енергијом и одушевљењем за свој женски ин тернат прибрала овостране задруге и толико љубави и пожртвовања пародног, да

нас изненађује. Наше женскиње умеју се.

дакле одушевити за све, што је добро и племенито и без савеза, то се показало и

код осталих наших задруга, кад год се

дала прилика, да се што ради и дела за опште народне потребе. Па кад у овај пар нису прилике подесне за Формалне савезе, оставимо их на миру, нека делају у свом ужем кругу и колико могу п прилике допусте радиће и у овом облику и на широј основи народних потреба, о томе смо уверени.

АНА ОБРЕНОВИЋЕВА.

помиње у УШ. „Главнику“ Српског Ученог Друштва, по препоруци Т. Звекића и Др Стејића, позвао за учитеља својој дјеци Димитрија Тирола, „као познатог у књижевности Србина“. Тирол је дошао код Јеврема Обреновића 1829. годинеи у његовој је кући провео 12 година, а када је господар Јеврем свога сина Милоша послао у Одесу на даље школовање, упутио је с њим и Тирола. |

Бављење Тиролово у кући Јеврема Обреновића, разумије се, да је благотворно утицало на млађану дјецу и да им је он знао улити љубав према српској књизи, коју је њихов отац знатно потпомагао. '

И заиста већ у 1834. години у Давидовићевом „Забавнику“ налазимо два, превода мла-

ч