Женски свет

|| | | | |

68. ЖЕНСКИ СВЕТ.

овај српски родољуб, па је ово дана положио код управе „Привредника“ 2000 круна са изричном намјеном, да се упућују ваљани а сиромашни младићи који полазе у свијет у шегрте, да изуче свакојаке добре и корисне занате. Тако ето удари овај разумни и проницави Србин темељ новом бујнијем прегнућу и напретку подмлатка који се посвећује поштеном раду и заради. И тај лијепи примјер подстрекну поштоватеље и пријатеље Исидорове и они у онај мах сабраше између себе у трен ока још

4000 круна која се вума прикључи Добровићевој.

Његов примјер подстаћи ће сигурно још многе друге родољубе Србе, да у то име одвоје колико ко хоће и може, али свак бар по њешто.

Док еу Срби трговци и занатлије јошу крепким рукама држали привредне и прометне конце од Будима до Солуна и од Арада до Бара, онда нам је све ијевало, онда смо у свему добро стајали, онда бјесмо угледни, напредни и упливни. Ти људи подигоше многе и велике српске задужбине, Фундације и стипендије, али према тадашњим приликама и погледима не сјетише се ни они ни покољења послије њих, заборависмо сви да за Србина без рада и привреде ни господства нема нити може бити.

И наш Добровић свјетује и упућује сваком приликом нашу омладину како су Срби испустили рад, зараду, трговину, занате и капитале журећи се за господством. Једно испустисмо, друго не стигосмо, остасмо празних руку на цједилу, обезглављени, збуњени.

И заиста би требало, као што Добровић добро каже, да наши добротвори, а нарочито трговци и занатлије бар одсад у првом реду на унапређење српског, трговачког и занатлијеког подмлатка мисле, и на ту сврху да завјеттавају. Лакше је, т. ј. јеФтиније је, 100 и 200 шегрта, чистих привредника подићи и упутити, док се истом сумом школује једва један господин чиновник и т. д. Трговци и занатлије стоје у вјечитој и директној вези са својим народом, отуд су они нама, особито у ово вријеме, поред ваљаних свештеника, учитеља, можда најпотребнији. И новина и свако звање, да уђе у народ, мора пријећи преко трговаца и занатлија; отуд какви трговци и занатлије, такав је и народ. Свјесни и родољубиви занатлије и трговци уносе свијест и родољубље и у народ. -

И наша је срећа што се у нас јављају у тешка доба и времена из народа људи не само срећним мислима, него и са узоритим радом,

Бр, 5.

Добровић каза и показа, шта, треба и како треба, а ми смо увјерени да он усамљен остати неће, и онда су народу нашем обезбијеђени срећнији дани и љешша будућност. Прослављајући се поједини, прославља се народ, а са народа враћа се онда опет слава на појединца. А веће славе нема, него живјети и радити за мили. народ свој. Дичнијег нам рада сада нема, него гдје Добровић поче, ми да наставимо у славу народну, а на дику своју.

Г. Исидор Добровић у осталом је стари познаник нашем свијету. Ко је био 1891! у Загребу на значајној конференцији оснивача Српеке Банке, томе је зацијело у памети оригинална појава овога нашег доброчиниоца.

Сјећамо се те конференције у вагрепској српској автономној школи, на којој је конференцији предсједавао сад већ покојни септемвир Бранко Јовановић, који је са својом госпођом Јеленом загрепској школи ввоју кућу приложио у вриједности од 60.0%0 круна.

Сјећамо се и данав још како устаје Добровић, па проговара крепким али дрхтавим гласом;

— Браћо! Ево ме видите, остарио вам, али до данас не видјех још српске школе, па се радујем да ме овај лијепи састанак у ту прилику доведе. Не зна нико како се срећан дсјећам, да сам то доживио, па стога предлажем и молим да ми сад овдје покупим,) и приложимо, ко колико хоће -и може, па да се за тај новац упишу одмах акције Српске Банке ва загрепеку српску школу.

Приједлог се прихвати радосно (бјеше их још другијех доста који дотада не видјеше своје српске школе) и сабра се њеколико стотина Форината роду на радост, а школи и дјеци на утјеху.

Али се Исидор Добровић не задовољи тијем успјехом. |

Српека школа оста му на ерцу, те кад се врати у Дарувар подиже тај исти Исидор Добровић са Костом Јовановићем, Јоцом Цигановићем и осталим честитим друштвом ерпску школу у Дарувару. Је ли онда чудо да таки људи и даље бригу водеи темеље ударају, како ће те своје и друге српске ђаке

_ упућивати и помагати, да се отискују даље у свијет у

шегрте, да уче школу живота и да се враћају опет у свој крај, па да будун ви Добровићи, Текелије, Бовде, Бањани,

Кулићи, Гавриловићи, Јагавовићи, Дрљаче и многи други;

да постају одлични Срби привредници и племенити народни добротвесри, којих ће се имена у Српетву проносити и славити док је свијета и вијека! _ Заиста смијемо рећи да се Срби опет евуда и у свему озвбиљвије, семишљеније и успешније напријед крећу. Главно је да се иза толиког застоја готово већ у свима српским крајевима бар колико толико напријед пошло, а кад се на боље окрене, онда је већ даље лако. Српеки народ је чио и бистар, па кад се свуд још боље и до краја схвати, како треба и што гдје треба, чинити, онда ће и тамо гдје можда још чама влада, онда ће Срби свуд живо, оштро и успјешно у свему напредовати. Дао Бог хиљадили нам се Добровићи не само Исидори у Дарувару и Мирко у Босанској Крупи, већ свуд од Будима до Солуна, од Арада до Бара, па и даље, свуд по пространој српској отаџбини гдје Србин живи, и гдје крепки српски народни дух живи!“ П.