Женски свет

Бр 5: ЖЕНСКИ СВЕТ. (1.

дониби.

Ново Село (Реваујталу) 31. марта 1901. (Свечаретво Добротворне Задруге). Како лане тако и ове године одржала је наша задруга своје свечарство и то о Благовестима, којом приликом је резала свечарски колач, свештала воду и славско кољиво.

По напред успостављеном реду скупиле се госпође чланице у овдашњој ерп. заиколи, одакле су корпоративно у цркву отишле. По одстојаној светој литурђији вратиле се натраг у школу и ту је обављено резање свечарског колача, којом је приликом преч. господ. свештеник Чедомир Удицки држао цоучан говор, а после њега је госпођа Катарина Јовановић-Сремац, перовођа горње задруге држала следећи говор:

Славни зборе!

Свеопће начело, на коме почива напредак човештва како у моралном тако и у материјалном погледу, јест удружење двеју или више особа, да заједнички подузму неки посао у тврдој нади и уверењу, да ће исти лакше и успешније обавити моћи. То начело поставио је сам Бог још у рају, кад је рекао; „да није добро да је човек сам, него да му етвори помоћницу“, и створио му је жену, друга верна, помоћницу у сваком погледу. И од то доба па све удо дана данаш-

"њега, удруживао се и удружује се свет све то. више, да заједнички руку пруже, и лакше оси-

гурају себи и својима око себе материјалне и моралне потребе за живот. Но тежња за удружењем избила је на површину нарочито у посљедње доба, тако видљиво, да данас нема скоро ниједног повећег места, у ком се не би нашла „Задруга“ ма које врсте. Па није чудо, што је и Србин прегао, да оживи онај стари, заједнички, задружни живот и што еве више тежи за удружењем. Та позната је свакоме од нас српска песма, да „брат с братом, род е родом, руше

сваку невољу“. Па и жена, којој је сам Бог наменио онако важну улогу у животу човекову, одредивши му је за цомоћницу његову, није могла остати равнодушна према евеопћем покрету удруживања. Јер кад све што ерпским духом дише, тежи и ради на удружену, подигле се и Српкиње све и свуда, да се међусобно удруже, да и оне учине за човечанство што могу, јер Српкиња је имала од вајкада врло важну улогу у историји свога народа.

Сетимо се мајке Ангелине, Јевросиме мајке, косовке девојке, и других дичних Српкиња, које својим животом и радом за Српство чинише тошико, да ће их се захвално Српство довека е' поносом сећати. Оснивају се по васколиком Српству „Добротворне Задруге“, чији је задатак свакоме од нас познат. Тај свеопћи покрет одјекнуо је и у срцима нашима, те и ми по примеру наших сестара, основасмо нашу „Задругу“, која је тек у слабачком развитку, али ево хвала Богу дочека и своје друго „свечарство.“ Дозволите ми штовани зборе, да у име Задруге изрекнем овде најтоплију благодарност нашој врло уваженој госпођи председници славској куми на њеном заузимању у сваком погледу, а нарочито на овако красној свечарској спреми у славу Божију. И Бог је поживио још дуги низ година.

Уједно захваљујем пречасном гослодину Чедомиру Удицком пароху, који се одазвао молби задруге и обавио чин водоосвећења, свештао кољиво и резао свечарски колач.

Хвала и вама мили гости, кеји својом присутношћу увеличасте нашу данашњу славу. Ви сте живи сведоци, шта Српкиње могу кад хоће.

И сад при крају обраћам се свевишњем Богу да нам пошље духа слоге, да у вршењу своје племените дужности не клонемо. Живиле евечарице, сретна слава! :

РАЗУМЈЕШ 102...

Реци мени, рајски цвјете, Тако била жива!

Реци мени, да л' разум јеш - Шта ми душа снива.

Разумјеш ли осмјех жарки, Што ми лицем руди 2 Разумјјеш ли тајни уздах Млађаних ми груди г

Разум јеш ли страсну жељу, Што е у пјесму елива 2 Разумјеш ли, да те љубим,

Моја жељо жива 2!

Бос. Петровац.

Богдан Крајишник.