Женски свет

"Српкиње тек могле и што ће оне тек по-

" свега света у своје савезе окупљене.

"и т, д. дакле не људи, не мудраци, већ

ПА. ЖЕНСКИ СВЕТ. - Бр. 8.

нема српске више девојачке школе“) а ко да је подигне и где да се подигне у овим крајевима, ако не у Загребу 2

Ми верујемо тврдо и знамо на еигурно, да ће се до годину две дана у Загребу поред интерната — заслугом задруге и заузимљивог одбора њеног, отворити и та нужна и давно жељена виша девојачка школа. =

Ето то су до сад плодови, кад се н. п. у једном месту састану, упознају и здруже Српкиње, које пре тога једна за другу ни знале ни мариле нису, које су под разним и свакаковим туђим утецајем редовито туђину, а често и против српских интереса помагали. — А што би

стићи кад се и добротворне задруге Српкиња скупе и саставе у свој савез као што су све такове задруге свију народа

Не Чеси, већ Ческиње, не Словенци, већ Словенке, не Словаци, већ Словакиње

заузете родољубиве жене обновише — као што знамо — нов, чио н 'родни живот у

свију народа, који су забезекнути новом струјом застали и заостали били.

И добротворне задруге Српкиња оку-

#) Има је у Сарајеву. Уред.

пиће се — пре а после — у свој савез, па ко вели да неће и унас баш из те чисте српске заједнице нов народни покрет живнути 2 !

Ко вели, да неће баш савез добротворних задруга Српкиња и Србима Школску Матицу основати и тиме Србима срписку школу за вечита времена осигурати, као што су сва остала потиштена словен-

"ска браћа то питање већ сретно решила 7 !

Наша т. 3. политика друштва и странке разроваше нас сасвим; наши људи, наше · мушко колено, не може моментано напред, све је разривено у кавзи и растројству. — Нема изгледа, не зна, не види се како, да се окрене на боље напред – мимо свију постојећих и смишљених запрека.

Дошло је даклеи у нас време, дап наше жене са свог чисто српског гледишта окупе све Српетво на општи српски посао. МИ за то се ето уздамо и ми, да ће и у нас доћи и ваљати, што су остали паћенички народи већ прекужили и сретно

свршили. На Српкињама је дакле да продуже, ко што су свуд лепо заметнуле. — Нека

се окупе у свој савез (главно је, да се окупе око својих послова), а оне ће онда саме видети, што треба и како ваља.

П.

1 Н. џ.

Нико не зна како ми је!

Кад се мис'о теби крене, Нико не зна, колко љубим Твоје сладке успомјене !

Не разуме нико пјесме Што ми јече с' гласовира, Не разуме нико одјек Моје туге, и немира.

Умрла сам, ах'

И ти не знаш, мој грјешниче ! Какав бол ми срце крије... Ах, ко ти му — још на евјету Сагрјешио нико није!

Ако ти кад у кајању

Буде савјест душу трла Не помишљај, мени натраг, Јер за те сам, ја умрла.

не с' клетвом,

Ах, клетва је ниска мени: Већ са тајном тихог бола, Вјерениче несуђени!

10. окт. 1900.

Амелија.

+ сиво (е-=—————————————