Женски свет

116. - ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр, 8.

Није онда ни чудо, што се која и заборави и огреши о своје васпитне дужности и што по неки пут пренебрегне извршити поверени јој посао. ,

Но у таком случају не треба матере одмах са злим да устану против ових створења. Нека, помисле себе у тим годинама и у том зависном положају, па нека стегну ерце и призову девојче па матерински посаветују. То би, мислим, више аснило и бољи утисак учинило на девојче, него грдња, псовка и пребацивање, шта је обећала, кад је дошла, као што обично бива.

Лепим поступком би се, држим, забавиља

застидела и поправила, а пеовком и пребацивањем се не поправља, но само дражи те тако и бива, да неувиђавне госпође матере морају да мењају забавиље свака три месеца, док пе стеку погрешно убеђење, да су необразоване дадиље ипак боље од „Госпођица“. ___ Но таке матере често забораве, да и оне не дају оно, што еу обећале. Говорим из искуства, јер редовно 8—10 девојчица смештам го_дишње код породица, па сам се уверила, да су у више случајева криве саме госпође матере, што не могу да се задрже забавиље код њих.

Примера ради да наведем ово.

Из завода за забавиље не излазе праве „ва-.

спитачице“, које могу самостално научну и васпитну страну детињу водити, него се ту спремају девојке за забавиље, т.ј које ће само забављати децу која нису дорасла до школе. Па за то и говорим свакој матери, која се обраћа на мене и тражи поред детета васпитачицу, да немамо и неспремамо ми васпитачице, него забавиље. „О молим, не чини ништа. Не изискујем ја од ње редовно учење, тек да научи децу играјући писмена. Има ће врло лак посао код мене и т. д. То је обичан одговор на моје примедбе.

Девојче заузме место за 20—24 круне месечно али на брзо види, да има да држи е2—8 одраслије деце редовне часове, поред тога мора дању-нећу, да носи треће на рукама, или да га воза улицом и ло дворишту. При том мора да врши све домаће послове, које је пре ње вршила проста дадиља, коју су отпустили кад су забавиљу узели. Али што је још горе. Отпустили су и учитеља, кога су плаћали за учење 600

круна, мислећи, да се тако приштеди кући са

мало скупљом дадиљом. Знам пример, да је једна „отмена“ Госпођа, тако исто узела забавиљу поред свог синчића

од три године, па одмах отпустила послужитеља, ког је донде држала, мислећи, да „Госпо-

ђица“ може евршити и његов посао, јер с де-.

тетом и тако има само да се игра; а то тек није никакав повао, то ће јој служити само за одмор. Тако та „отмена“ дама нареди, да „Госпођица“ сваки дан опере двориште и ходник који су били патосани коцкастим каменом. Куварица и собарица су у тој кући угледније особе, те се „Госпођица“ води и на пијаце, носи корпу за „Милостивом“ и уз то приде још5—– 6 пара пилића у рукама. Кад се врате кући, мора се журити да спреми евоју и детињу собу, јер је већ ту време, да се прохода с дететом. И пошто „Госеподичић“ има и бицикл, ал не зна још с њиме да управља, природно је, да га Госпођица вуче на бициклу еве донде, док руке могу издржати.

И тако то иде е дана у дан, од раног јутра до мркле ноћи, а све за 16 круна месечне награде.

дар да се чудимо, ако у таком случају забавиља омрзне на позив свој и погуби оне идејале, који су је носили, кад је довршила, завод. У таком случају не може с вољом вршити ни оне обичне послове, за које ее примила, т. ј. да се забавља, е дететом и да га негује. Неће така забавиља ни труда полагати да задовољи своју госпођу, него ће чинити само оно што мора, тек да је прође време док не нађе боље место. Не можете јој то низа зло узети, јер кад тако девојче еврши четир разреда грађанске или више девојачке школе и поред тога проведе две године у спремању за забавиљу, па јој се онда уклопи корпа и пилићи, да их вуче кроз пијацу, онда не можете ни очекиватиљубави и одушев= љење за васпитни смер.

Знам и други случај.

Дође ми госпођа, иначе врло образована и

паметна жена, те изиште забавиљу, али је за- |

хтевала од ње, да јој сина, који полази ТУ. или У. разред гимназије. И после месец дана отпустила, је узету забавиљу, с разлога, велећи, не зна да импонује знањем својим одраслијем детету. Ја, поштована госпођо, одговорим јој — од забавиље не може се тражити научно образовање,

а нема ни нужде за то; њен Је позив да за-“

бавља само малу децу идаих спрема за науку, т. ј. да негује и постепено развија телесне и

душевне моћи мале деце. Много, врло много ду-

шевне снаге даје забавиља малој деци, али то пружање иде лагано и неосетно, у облику ело-