Женски свет

Бр. 10.

пељиво, и то Аница да је трпељиваг! То се она морала веома променити помисли у себи, па задовољно упаде у реч.

— О“јест, јест, она је веома добра! Ја сам свему крив.

— Та ја сам одма и помислила, да пеће бити до ње кривица –

— О за цело не! — Одговори задовољно Милан, и устаде да пође. Она га хтеде још о којечему запитати, али он јој рече, да ће јој другом приликом све испричати, али сад мора да се жури. Тако оде прво да своме господару каже, да је погодба по жељи његовој свршена. Та вест веома обрадова г. Полаковића, а Милан му том приликом исприча и своју жалосну историју, а кад доврши г. Полаковић му смешећи ве рече:

Ех данас као да нам иде еве за руком. Идите сад драги пријатељу, и свршите сретно и тај посао, споразумите се са госпођом Аницом, па је по ново испросите, а ја ћу вам бити венчани кум.

Милан није чекао, да му се двапут каже, брзо седе на кола и одјури у село, а још брже потражи Аницу, куцну тихо на вратима, и кад

ЖЕНСКИ СВЕТ.

151.

из собе чу „слободно!“ уђе унутра. Аницу нађе где седи, довршава неко писмо, — он помисли: — Боже, коме то пишег — У исти мах

Аница скочи са столице, срце јој силно закуца, погледа га стрепњом, па и надом, он се нежно на њу осмехну и рашири руке, а она му паде у наручија јецајући од силног узбуђења. Кад се обоје прибраше, запита је Милан:

— А ко ме си писалаг — Она му показа, писмо, а он кад прочита писмо пуно љубави и кајања, загрли је још једном, па рече са неком комичном озбиљношћу :

— Част ми је госпођо запросити вашу руку, кума већ имамо, који ће нас венчати, а замолићу гђу Перићку, да нам буде старосватица. — Аница га погледа зачуђено па запита:

— Шта то значи Милане, ти као да ми се ругаш 2

— Ни најмање драга Анице, ми се морамо поново венчати пошто емо се еудским путем развели. "

— О каква брука 2!

— Нека нам ово буде последња, одговори весело Милан. За тим је загрли и пољуби“у инат.

ЈЕСЕЊИ ЛИСТИЋИ.

И опет мину један дан Пун муке и рада;

И наста лепи, слађан сан. Пун миља и нада.

И дан за даном пролази Младости нестаје; Све ближе јесен живота Кад жеља престаје.

Све што је некад грејало Млађану, врелу груд; Давно је већем покрила · Позне јесени етуд.

У души кад-кад васкрене По који спомен леп; Затрепти сјајем блиставим

Обасја. тавни свет.

Ал брзо опет утрне Блеђани, слаби зрак; Панчево.

А душу, срце обузме Тишина, густи мрак.

Та камо сунца сјајана, Мирисне руже крас 2 И зоре рујне, злаћане, Славујев мили глас 2

Зар тужну јесен живота Не греје љубав, над 2 Зар њојзи живот не пружа ·Више никакав селдд 2 ж - ж

У немој тишини чујем Увела лишћа збор. Ти позни, јесењи знаци Дају ми одговор.

Увело лишће ми вели: Прошла је љубан, сласт; Не тужи, већ чекај мирно Последњи, еуђен час! Даница Чакловић.