Женски свет

|

148. ЖЕНСКИ СВЕТ.

ВР. 10.

РЕЧ-АВЕ КАО ОДГОВОР НА ЧЛАНАК ГК. НРИШЕА 6

У 9. броју овог листа изашао је чланак под насловом „Женскиње — ритери“ поевећен мени, а са потписом „Пришко Ст“ — Г. Пришко Ст. зајамачно је са мном више пута расправљао питања такове врсте, као што му је и овај чланак, те управо то ме је и подстакло, да му и на овај начин не останем дужна са одговором, који би га шат једном разуверио о његовим мислима што их је у том чланку изложио. Бићу кратка, у колико за сада имам тек на једну погрешну. мисао његову да укажем.

Чланак је сам по себи леп и зачињен занимљивим примерима, те на први мах и не изгледа, да је каква расправа, но више као неке епизоде из живота; али у толико више хоће да се каже у завршним редовима истога, а на име где се отприлике вели ово: „Али шта ћемо тужан, ако са еманципацијом женскиња дођемо дотле, да нас женскиње приликом једног незадовољеног рођендана изазову на један такав ритерски туш“ — Јест, имате право. Ако пођемо са еманципацијом женскиња и даље овако, као до сад, те ако већина женскиња и од сада буде еманципацију ту исповедала са таковим начелима, која у сваком погледу дају маха женскињи, да врши вољу своју, да буде слободна, па често и сувише, да је у својим уживањима неограничена, да тера раскош и којекакве шпортове, које. се са женском природом никако не слажу; а крај тога природом јој одређене дужности да занемарује, да силом утуче нежност, стид, скромност и све оне врлине своје, које јој је сама природа за украс наменула; да. боме да крај такових ситуација могли би кривити еманципацију као такову, због које је друштвено стање добило врло ружан види које стање ће свакако водити пропасти.

Не ћу овде да разлажем задатак еманципације и како ја управо замишљам исту, јер о

томе ћу можда другдаш коју рећи. А садћу се ограничити само на једну крупнију мисао, и ако изгледа сићушна, на име на ону: „приликом једног незадовољеног рођендана.“ То евентуално незадовољетво манифестовало би се у неповољним даровима — рецимо — у оделу, накитима и другим драгоценостима, којима се женскиње обично поводом имендана им „задовољавају“ и даривају Но баш што се овога тиче, држим када би женскиње на. чисто биле са појмом еманципације, да би тада баш у погледу том биле солидарне са тежњама и мислима мушкиња. На име, онда би оне саме узимале таково одело, с којим би сваки муж морао бити задовољан, а излишне и бесмислене жеље за накитом и севаком скупоценошћу одбиће од себе. Јер сама еман-

"ципација ствара прост, једноставан укус, а

искључује сујету, због које се данас и облаче најскупоценијим и одвећ украшеним аљинама. Тако стојимо, господине Пришко, исто и са другим

„стварима. Па када би појам о еманципацији

женскиња тако ехваћали сви, и женскиње и мушкиње подједнако, онда не би морали слушати за ове честе, и ако не ритерске, тушеве у мнотим кућама и не би се морали страшити оних „ритерских тушева.“

Но ко је у ствари крив, што су женскиње

на тако криву путу у мислима о еманципацији

својој Свакако да не оне саме! Ви... ви... већина мушких, који сте се из све снаге упели, да ту еманципацију сузбијете, те тиме баш бркате лепе појмове о њој, — много би узвишеније дело чинили, када би сваком датом приликом рашчистили и прекалили појам о еманципацији и сравнили праву еманципацију са овом изопаченом, која је данас тако јако узела маха,

"И са таком еманципацијом уверена сам, да би

се и ви, најжешћи противници њени, измирили. Толико у кратко и на брзу руку о томе. Вида Увалићева.

•.-е бе • •-

"ЧОВЕКУ.

Када си на свет дошао, "Тада си плакао ти;

Међутим около тебе, Радоваху с томе сви.

Док живиш, живи тако,

Да када умреш ти, Смрти се радујеш својој

А — људи плачу еви.

Град. Драгаш.