Женски свет

150.

може боље развити живот наших задруга. Молим овај одабрани збор, да ми за који часак пажњу поклони, па, којих се тиче и позвани су, да и сами о предмету говора размисле и што могу учине за унапређење наших добротворних

задруга. | Међу тековинама нашег народа у новије

време можемо истаћи читаонице, певачка друштва, девојачка друштва за неговање књижевности «и језика, женске добротворне задруге, земљорадничке, занатлијске и новчане задруге, трговачко удружење, пчеларску задругу и још нека удружења. Задатак је тих удружења да шире у на-

· роду просвету, буде народносну свест и унапређују материјалне му интересе, У најновије време ови последњи све се више наглашују.

Из тих разноврсних удружења као да се може прочитати сазнање народно, да му је уз политичку и црквено-школеку организацију потребна и друштвена и привредна; ове последње у толико нужније, што се на политичком па и

црквено школском пољу тако тешко долази до

већих тековина.

Према обећањима, учињеним народу још кад је прешао у ову краљевину, народ је кроз целу прошлост очекивао велике правне и државоправне тековине; сву снагу и силне жртве је

за њих улагао; све што се имало, улагало се за.

нешто велико али тешко остварљиво па делом и неостварљиво, а пренебрегавало се оно, што се могло остварити, у чему се могло успети. Спав се очекивала од поправке државоправног и правног положаја, а губила се из вида мала политика, оно што Немац назива К]ејпагђен, за што нам, као што ми је једном добро приметио један загребачки родољуб“) оскудева реч, као што нам до скоро оскудеваше и појам.

#) г. Матијевић.

КЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 10.

Превиђало се код нас, дами у овом погледу важи оно Бизмарково: снага пред правом. Право је последица а није узрок снаге народа. Слаб, и кад добије права и повластице, не може да их одржи; јак олако долази до политичких успеха. Немци су се прво школом оснажили, ца су тек онда дошли до народног уједињења и немачки учитељи — понавља се толико пута победили су Французе. Јевреји су прво постали интелектуално и материјално јакима, па су онда олако извојевали грађанску па и верску равноправност. Не могући добити помоћ са стране, поче народ тражити начина да сам себи помогне. Поче осећати да би му интелектуална и материјална снага у неколико могла накнадити оскудицу политичке и недостатке црквено школске организације. Интелектуално и материјално снажан лакше би осигурао своја народносна и верска права. Та и међу великим народима ваљда највећи део борбе води се данас на културном и привредном пољу, и тешко оном, ко у тој утакмици не покаже довољно снаге.

Да народна целина културно и привредно ојача, нужно је, да се оснаже појединци и породице, да се и сиротиња, колико се може, до благостања доведе. Уз грађанску равноправност свако има погодбе, да развије своје снаге, да изоштри и усаврши своје умне и телесне бпособности, и наоружа се за борбу животну, која, је често тежа и од борбе на бојном пољу. Нико нам не стоји на путу, ако хоћемо да постанемо добри учењаци, добри трговци, занатлије и т. д. У врло многим занимањима побеђује способност без обзира на народност. Бирајмо занимања, у којима се за успех не тражи протекција ни народносно лицезрење.

(Свршиће се.)

–+. <> >

2

па тек мило вето ми може ВитИ...

(ђици Софији п.....)

Мило ми је када чујем звуке,

Кад затрепте с вашег гласовира... Божанствена то је хармонија,

Што у срце и осећај дира.

Та чисто вам ка виши порастем Дивећи се дару и вештини,

Пакрац, септембра 1901.

Што се красно развијати стаде Не међ: нама него у туђини...

Па тек мило што ми може бити

Што ете уз то још и Српка права, Буд те таква!.. И не паз'те никад... Што вам многи туђин замерава...

Исаије Митровић.