Женски свет

ВОЉЕ ЧКЕНСКИ СВЕТ. 41. 0. — па она је.врло образована, паметна „Оно што ви нисте могли осетити — оно девојка. Она се може свакоме допасти — она | што ја нисам могао пронаћи, открио је један.

је необично разумна женекиња. „Молим, да ми одговорите директно. Да ли је вами симпатична. 2“ Па — докторе ви ме заиста доводите у неприлику. Та ја њу још честито не познајем. „Већ видим де нећете да, ко што цашти кажу, кварите срећу девојци. Пе бојте се! Ваш _ одговор није судбопосан. Од сватова неће бити ништа.“ 5 Зашто 2 „А зашто вами није симпатична 2 Не знам. | | „Е онда дозволите, да вам ја то разјасним. Право да вам кажем, она ме је била очарала, њена лепота спојена са духовитошћу учинила је на мене такав утисак, да сам у себи рекао: „ову или ни једну !“ о Ето видите ! „Морам признати, да сам претерао.

_ Једино, што ми је сметало била је та окол- |

ност, што сам приметио да ви не осећате ни мало наклоности према њој.“

0 — па мој суд по свој прилици није праведан. Ја не знам ни сама, зашто се нисам мотла е' њоме епријатељити. |

„Ви сте инстинктивно осећали неку одвратност према њој. То је сасвим природа Од јуче вас потпуно разумем,“

Али — за Бога! Зар сам ја баш тако јасно показала своје недопадање. То ми је заиста врло жао. Од сад ћу боље пазити на своје понашање.

„Не бојте се. То нико није приметио осим мене. Приметио сам и да се усиљавате, да угушите онај унутарњи глас, који вас је одвраћао од ње.“

Ама —

„Јелте, да сам добар психолог 2“

Ама шта је вама стало до суда једне женскиње, која просто дела по својим осећајима Можда у томе нема никакве логике.

„У овој ствари више је вредио ваш при. родан осећај него сва моја хваљена логика. Зато ме је и збунило ваше понашање.

О — то ми је баш жао.

„Немојте жалити. Госпођица Невена ће већ наћи човека, кога ће остала својства њезина, толико очарати да му неће сметати она једна махна, која је мене сасвим одбила од ње.“

Махна 2 Ви се варате, ја нисам на њој могла, наћи махне.

| жалосно епустиле гране а у

прост елучај.

Јуче смо ишли заједно у шетњу. Дошли смо до варошког шеталишта. Ја сам тврдо био наумио, да употребим прилику, те да јој откријем своје осећаје.

Цела сценарија била је удешена за таку изјаву.

Света је било мало. Тек где—тде по један љубитељ јесење природе, која је баш јуче развила сву своју лепоту и чар.

· Дрвета се још по мало зелене али кроз то зеленило провирује увело лишће почевши од јасно жуте боје па до најугаситијег руменила. Само један поветарац и то сухо лишће полети доле те обасипа стазе, као да их је ко посуо сухим златом.

Дођовмо до језерцета. Вода у њему је бистра и по њојзи плови жуто лишће које је ветар нанео, Бог те пита из какве даљине. Врбе трави видиш по гдекоји заостао цветак.

У сред ове умируће природе — у сред ове

јесење елегије — покрај мене корача, не, лебди овашлоћено пролеће — свежа младост — најлепши пролетњи цвет — госпођица Невена.

Погледам је испод ока. Своју лепу косу, загасито тамне боје тек је олако скупила и приденула у потиљку. Испод косе провирује крај од увета, које дугачке обоце чине још мањим. Испод густих загаситих веђа сјаје јој очи као

_ небо плаве боје.

Ох ће очи — па та румена уста — па бело лице, као млеком наливено а тек олако

"обасуто свежим руменилом младости !

Па ручице с' којих је скинула рукавице е — лепо човек да изгуби памет.

Можете мислити да сам више био на небу него на земљи.

Помивлим: е — сад — не упуштај прилику — проговори лудаче! И учини ми се да она очекује да проговорим.

Па ипак сам ћутао — и одсудна реч остаде неизговорена.

На једној клупи седела је старица. Одело јој овештано, сукња на многим местима искриљена, лака цицена рекла не може да је чува од јесењег ветра, оно мало марамице грчевито је стисла око себе.

__У десној руци јој просјачки штап.

Кад угледа нас,она пусти мараму и пружи

своју дршћућу руку према нами.