Женски свет

168. ЖЕНСКИ СВЕТ.

свака племенитија тежња и виши интерес још у зачетку; у крајевима где се многи такав рад омаловажава, не потпомаже, да не кажемо спречава; на месту где се мало цени, а мното осуђује; у заједници са множином злурадих и сујетних, које туђе добро и успехе не могу да поднесу и издрже — добро долави нежним душама задругарица наших оваково признање, да истрају и дело своје унапреде. Нека нико не мисли, да потреба признања мора увек шкодити самој вредности доброга дела. Признање то не потребује наша Задруга као неку награду за свој рад, који је тим већи у колико потиче из чистог вишег интереса без икакве награде, него она у том види моралну припомоћ друштва, види да није са свим усамљена у племенитом раду свом, те црпе и одатле за себе одушевљења и полета.

Поштовано друштво !

Сви ми, који овамо дођосмо, без сумње уверени смо о важности Добротворних Задруга, као и о заслугама овомесне наше Женске Задруге. Али ипак не ће бити бескорисно истаћи у најкраћем главне моменте тога, да би из нејасне преставе о томе јаснији појам добили, те из тога, и дубље уверење стекли. А ти јасни појмови, на којима се оснива то уверење, имаће силна утецаја и на вољу и на дела наша, те ћемо тада још одушевљеније деловати у овој Задрузи и њу још снажније потпомагати. Појачано уверење наше о том у свести нашој завладаће над нижим личним и животињским мотивима, те ће на бојишту нашег душевног живота стално потискивати сваки појав сујете, злобе, мржње, саревњивности и нетрпљивости, које буду хтеле да утечу на дела наша некорисно и штетно по Задругу. Осим тога боље ћемо тада не само хтети, него и умети Задругу нашу живом речју заступати, пред другима бранити и за њу агитовати, ако нам моменти важности и заслуга њезиних у већој власти буду.

Задатак Добротворних Задруга јесте: удруженим силама по одређеном плану чинити доброчинства т.ј. дела милостиње ближњима, који то потребују. Хришћанетво разликује две врсте дела милостиње; једна се односе на потребе телесне и зову се дела милостиње телесне; а друга на потребе друштвене и зову се дела милостиње душевне. У прву врету спадају ова дела : 1.) гладне нахранити, 2.) жедне напојити, 8.) странце у свој дом примити, 4.) наге оденути,

бр 1322 5. болне надгледати, 6.) сужње походити и 1. мртве сахранити. У другу пак врету спадају ова дела: 1. грешнике поправити, 2.) неуке поучити, 3.) онима, који су у недоумици добар савет дати, 4) за живе и мртве Богу се молити, 5.) ожалошћене тешити, 9. неправде стрпљиво подносити и '.) неправде радо праштати.

Неједнакост у подели материјалних, умних и моралних добара, која притискује живот наш у плачевној долини овој и често извором многог зла постаје најбоље изравњавају ова дела милостиње, као плод оне божанске силе, која се хришћанска љубав зове и којој је име на небу још лешпе. 5

Што љубав хришћанска може, то никакав закон ни реформе социјалистичке не ће моћи. Она може да покрене срца људска на догледу невоље у ближњих, да се милостиња у обилној мери поред великих жртава дели. Она може милостињом љубав код ближњих да распаљује, да оплемењује и задовољство код других да ствара, што милостиња, која из неког права потиче, не може, А задовољство и јесте овде "главна ствар. Јер друштво човечанско нема толико блага да запуши јаз, који потиче из неоправданог незадовољства.

Особито делима милостиње душевне утече силно љубав хришћанска и судбину човечју олакшава. Духовна блага, која љубав дели, најбоље завићавају и сретнима чине човечанство. То је право благо, које прогања све оскудице и материјалне и душевне. Јер шта више вреди делити често милостињу телесну или поделити милостињу душевну, те тим и телесне оскудице спречити, неког поправити и на рад подстаћи, оксистенцију неком етворити или зараду му наћи, неком извор сиромаштва запушити. То је већа задужбина и њу може и богат и убог чи-

нити. Делима милостиње душевне стално се помаже

ближњима у свакој секудици, уз то васпитава се и чува душу ближњега од пропаети. А благо душе стоји над свачим, јер шта вреди човеку, ако сав свет освоји, а душу евоју тиме огреши 2 Осим тога нема сумње да милостиња телесна, ако не стоји у вези са милостињом духовном, не само да много не помаже, него често и квари: потпомаже леност, изазива незадовољство, неблагодарност и т. д. С тога и ако приватна милостиња не може често а да не учини погрешку, да деморализује, те тако више одмаже, него помаже: милостиња