Женски свет

У Новоме Саду, 1. децембра 1901.

Год. ХМЕ.

По Ме 5 и Мо

жао " Па

Сваког :.

ИЗЛАЗИ: дана у месецу.

2 круне; ва Србију 2'/, дин.

САВЕЗ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

Наше јавно мњење тражи, да се доврши отпочети Савез Добротворних Задруга Српкиња у Аустро-Угарској, па ако може

бити и Босне и Херцеговине. Очи су упрте

на нас Новосаткиње и на наш лист, као органа Добротворних Задруга Српкиња, да то изведемо. Ми осећамо и сами, да нам је дужност, да ту мисао поново покренемо, јер се у нашем крилу и први пут засновала; а сматрамо, да би такав савез био од неоцењиве вредности по овострани наш културни и привредни живот.

Жеенскиње могу много да учине за срећу и напредак свога народа, кад се намере на прави пут.

Једва се навршило четврт столећа, како се наше Срцкиње с ове и с оне стране Саве п Дунава удружиле на рад око хуманих и просветних интереса народа свога и колико лепих резултата видимо с овем с оне стране на пољу наше привредне, просветне и хумане установе. На оној страни видимо да цветају по свим већим местима раденичке школе, видимо да се и продавнице за њихове производе отварају ; дижу се домови за сироте старице, оснивају се ђачке

трпезе, а тим се знатно олакшава васпитни и просветни задатак мушког и женског подмлатка. Овамо пак с ове стране, дижу се у крилу ових задруга забавишта п чуваришта за малу дечицу, испомажу се жен-. скиње за више образовање, оснивају се интернатиз а одраслије женскиње, установљавају се заједничке трпезе за учитељске приправнике. А све то, поред осталих хуманих радова, којима се нашој сиротињи олакшава беда и невоља, све то иде у прилог нашем бољем и напреднијем животу.

Па кад су наше Српкиње за тако кратко време и у тако расутим и одвојеним редовима биле кадре да створе, подигну и издржавају толике лепе установе за наш подмладак, колико би тек могле стварати, дизати и подржавати и друга корисна и племенита подузећа, кад би се удружиле у савез све те постојеће ијош друге нове задруге, које ће сам савез примером и подстреком дизати 2!

Има у нас овамо још силесија потреба, које се не могу другим путем и начином остварити, но само оваким хуманим и заједничким путем.