Женски свет

46.

Нова српска гимназија, отворена је у Пљев- | љима у Херцеговини или новопазарском санџаку. | Управитељ јој је г. Танасије Мејатовић, бивти |

наставник скопљанске гимназије. - | Женске на пештанском свеучилишту. ругог

течаја ове школ, године уписано је на овом све- | 102 женскиње и то7т1 на Филозофском |

училишту и 81 на медицинском одељењу. Међу овима је и 6 Српкиња.

Жена ципелар. Нека жена у Немачкој изу-

чила је ципеларски занат. и сад она подучава | друге у том уз хопорар месечно од 4—10 ма-.

рака. | „Свој своме!“ Пред божићне празнике одржавају чешка друтитва по читавој Чешкој велике

екушштине, на којима учвршћују „свој евоме“,

Опомињу чешки народ, да ништа не купује у

немачким и чивутским дућанима. На последњој

таквој скупштини у Прагу закључено је, да се оснује савез чешких жена и девојака. Цељ овог савеза истакла је на скушитини гђица Земин овим речима: „Чешке жене и девојке, па биле оне милостиве госпође или госпођице, служавке или надничарке, треба свим силама да узнастоје да се оснује један женски савез, којему би био смер, да поради, да ни једна чешка жена не

купује у немачким и чивутским дућанима. Не |

сме се више догодити, да. се. Чивутима данас

прозори разлупају, а сутра да им се иде у дућан | и тамо купује. Економско ослобођење од Немаца | и Чивута спрема пут политичкој самосталности | чешког народа. Само овакав рад може користити, | а и користи више од својих великих политич-

ких галама и расправљања. Чешке жене и девојке треба да се одлуче, да оснују савез и да

на сваком кораку извршују лозинку „Свој своме!“ |

Ми Срби требамо у много чему да се угле-

дамо на Чехе, а особито у прибирању на еко- |

номном пољу и потпомагању свега, па се и| угледајмо на њих.

ј Милена Влајковићка рођ. Увалић

учитељ лалићски, Ордан

топло саучешће, а покојници довикујемо : Вечан спомен !

ЖЕНСКИ СВЕТ

Наш | вредни сарадник Стева Влајковић, учитељ ри- | ђички, изгубио је своју верну љубу, а наш вредни _

- Јваљић, изгубио је.

своје најстарије дете, Милену, 8. (21.) фебруара |

о. г. у раној мледости, теку 26. години живота. |

Губитак је то велик и тежак за једну и другу |

страну те им у олакшицу изјављујемо своје

Бр. 8.

% Ђорђе Екмеџић, умировљени ц, и к. капетан, упокојио се 15. Фебруара (1. марта) о, г. у својој 16. год. живота. Беше врло поштена и добра душа. Као војник учествовао је у свим | ратовима, које је водила наша држава од 1848. год. до данас. Лака му црна земљица !

+ Евгеније (Ђена) Завишић. Нату многогодтињу прегледачицу и одборкињу Добротворне Задруге Српкиња Новосаткиња и нашу сарадницу у овом листу г-ђу Марпну Завишићку задесила је голема туга; упокојио се син Ђена у млађано доба, у 82. год. живота, те је и браћу и сестре п стара родитеља бацио у велику жалост. Изјављујемо своје саучешће натој поштовавој чланици и родбини, а покојнику нека је лака црна земља!

+ Коста Обрадовић. Вршац је изгубио великог свог вина Косту Обрадовића, трговца, а добио у њему највећег добротвора, јер је оставио сво своје имање у вредности од 150 хиљада круна својој црквеној ошштини на њене просветне цели. Ово је право спасење тамошњим српским вероисповедним школама, којима је преклане одузела полит. општина припомоћ. И иначе беше то поштена и угледна особа, и како нема нигде свога блиског рода и природа, учинио је деци своје општине. Слава му !

т Петар Берић. Сентандрија и њена школа изгубила је при крају прошлог месеца евога љубљеног, савесног и родољубивог учитеља Петра Берића. Као учитељ служио је општину и народ пуних 98 година. Општина му је из особитог признања, приредила врло свечан укоп. Да је | љубљен и поштован био, види се из тога и из | . | оних топлих речи, које су изговорили четир при| | |

јатеља и ученика његова. Нека му је светао спомен, као што су му | Вечна му памет!

и дела светла била.

Ж Др. Емил Холуб. Нашем свету биће познато ово чешко име, јер је исти полазио и наше јужне крајеве и држао предавања о својим научним истраживањима у јужној „Африци. Тај знаменити наученик, Др. Емил Холуб, упокојио се 8 (21.) Фебруара о.г.у Бечу у својој 55. години. Он је у двапут путовао у јужну Африку и провео тамо око 10 година, те поред великих напора и опасности скупио је ипак преко 30 хиљада комади разних ствари, које за науку имају велику вредност, Наш краљ, Франц Јосиф Т. дао му је у последње доба 5000 кр. почасне мировине, јер је био то човек сирома, а пи сад