Женски свет

Бр. 8.

__ЖЕНСКИ_СВЕТ. а

ДОНИСИ.

Пакрац, 10. Фебруара 1902. год. Као што се |

појединац може да понесе, кад учини каково год добро дело, па још кад је у њему и просветна и маторијадна страна, то друштво још и пре може да се поноси; јер појединцу

се увек може да подмеће себични

лични |

смер, док је друштвени смер ошће добро. На

Сретеније у вече „Српска Женска Задруга“ је

показала“ лепо ' дело: приредила је забаву, којој |

моралан циљ беше постигнут, а материјалаћ као никада до сада на сличан начин приређеној

забави. Што је постигнут и моралан и матери-

јалан успех, има се приписати духу, у коме је.

забава п приређена; и-тај дух беше „народни

у сваком погледу, који није ни мало сметао и умелтној страни. -

Управа задруге: Анђа Св. Грубића, Марија | НИ. Шумоње, Катарина Ј. Кнежевића, Катарина |

Б, Бакаловића, Олта М. Богдановића, Катарина М. Тодоровића и још неке друге чланице беху обучене у народно одело из“ околице, те их милина беше погледати. Ове најљубазније дочекиваху госте, а странце нарочито лепо забављаху.

Кад се гости искупишне у лепом броју, отпоче и |

обични програм, у коме су лаворику побирали,

како певањем и свирањем ђаци учитељске школе, |

тако и декламатори: учитељ из Кусоња Коста Дра-

госавац пи мала А. Џавловић из Липика. Но увод.

саме забаве беше: сечење колача, свечарског, јер је задруга на Сретеније свечарица. Сечење је обавио прота А. Зорић, кумовао је велепоседник Ђура Јагнић,-а домаћица беше председница Анђа Св. Грубића. да сечењем колача лепом беседом је у име задруге поздравио госте тајник задруге Пантелије Бикицки, свештеник. ;

Кад је програм овај прошао, настаде право |

српско весеље: игра се у једној дворани, а у две једе и пије уз песму и говоре који су обично овом приликом родољубиви. ИМекрена здравица је пала од стране дра Богдановића — Томића, адвоката председници задруге Анђи Св. Грубића, а проф. Кнежевић је опет пназдравио одбору односно управи задруге. |

Сретна мисао је пала управи Задруге, да | је овом приликом приређена и томбола. Предмети су за томбољу били које поклоњени, које | купљени, но по себи су били од вредности, а.

зтодитака је било доста. Сама томбола је до-

нела на 120 кр. чистог. Колико ми је намера, да |

овим дописом бар кад и кад споменем ову вре-

5 "52

дну задругу, толико ми је мило овде истаћи, да наше задруге бар треба увек да прпређују јефтине забаве, ако је мјоле могуће без улазница т ј. улаз да се сматра, као. прилог или са маленом улазницом, а сама забава да је у народном духу — на је више постигнуто, него оно наше „на високо на широко“, па трошкови однесу корист, а „нобљес“ однесе прави карактер задруге и забаве. Завршујући овај допис, велим: нека је и даље сретан и успешан рад Задруге Српкиња Пакрачанки !

Суботица, на месне покладе. (Беседа „Добротворне Задруге Српкиња“ и „српске црквене мевачке дружине“. На Сретеније прирсдила је Задруга Српкиња са певачком дружином беседу са игранком у евратишту „код вароши Пеште“. Беседа ова била је једна од најсјајнијих забава овогодшињих месојеђа, које беху приређиване у нашем месту; ово није самохвалисање, него тврдња напшх иноверних суграђана. Кад се узме у обзир број становништва, нашег града и према томе његова интелигенција, а тако исто и број српског живља онда овај суд о српској беседи вамо на похвалу може служити нама Суботичанкама, а на дику целог Српетва у оцће, јер у успеху наших беседа наши странци виде на каквом стеџену културе стоји народ српски. Па када речемо, да сва мађарска местна штампа не може довољно да зе надиви, како је овако малени број Срба кадар, да приреди тане уметничке вечери, каква наши суграђани нису у стању, ма да их је и по броју становништва и броју интелигенције далеко више, него Срба, јер нас је овде тако рећи шака песка у сред мора, онда можемо слободно тврдити. да је овогодишња, наша беседа како евојим сјајем, тако и вредношћу евога програма уздигла се на ниво модерних забава какве тешко да би могле и наше веће општине приредити, у којима је већи број срп. интелигенције; сва заслуга овоме припада у првом реду нашој чеетитој задрузи, а на име заменици председнице гђи Мици Ј. Радића, даље тђама: Јулци Димитријевић, Кристини Димитријевић, Јелени Недељковић, Даници Јодић, Бели Стојковић и Мирослави Леовић, које су много времена и труда уложиле, да у првом реду осигурају материјалну страну, распродавајући улазпице и за сјајност чинећи еве припреме, па онда