Женски свет

Бр. 4.

Када српска жена буде српским духом дисала, када ступи у борбу за одржање своје вере, народности и језика, али ступи у борбу спремна, наоружана знањем и пожртвовањем, српски ће родољуби дахнути душом, јер ће им се скинути с душе тешка брига о одржањуи о просветном напретку српскога народа.

Допустите, да завршим речима једне велике жене, румунске краљице, Кармен Силве — речима, које свака жена треба дубоко да уреже

у срце:

о ф–6 =: 4 • 2 –

ЖЕНСКИ СВЕТ. 55.

„Природа је жени одредила велику улогу. Која је жена одигра добро — права је уметница |“ : Захваљујући славном одбору добротворне задруге Српкиња, који ми је дао прилике да говорим о ономе, што ми већ одавно лежи на срцу, молим поштоване моје сестре Српкиње, да ово моје неколико искрених речи приме са толико исто љубави, са колико сам их искрености и оданости ја изговорила.

ПРВА КРОВА СЛАВА бр. ЈЕВ. ИНТЕРНАТА У ЗАГРЕБУ 1901. Х.

ђ (Посвећено загр. добр. задрузи Српкиња.)

Кроз облаке густе сред јесењег дана,

Нека свјетлост мила још од јутра рана, Тајанетвеним жаром пробија кроз вео Маглуштине густе, — што нам ноглед смео, Па провиђет није, од куд свјетлост чиста Што ко сунце јарко над нама се блиста, И у свако наше ерце раздрагано,

СОпушта се полако и остаје тамо. —

Од куд свјетлост оваг Од куд сила вака 2 Што осјећа данас редом од нас свака,

Ко загрљај топли на мајчини груди,

Ил ко пјелов слатки кад нас мајка буди. Од куд чуветво овог са нјемим погледом Питасмо се редом 2

И на једном свима гледај чуда само, Џитајући поглед устави се тамо:

Гђе кандило слабе бацало је зраке, Јред иконом свете наше Богомајке. Но, сад знамо од куд свјетлост богодана Знамо слатко чувство срца раздрагана, Загреб.

РАД НОБРОРВОРНИХ Нови Сад.

— Снупштина Добротворне Задруге Срп-

киња Новосаткиња. На Сретеније, 2. (15.) Фебруара о. гт. одржала се под председништвом начелнице гђе Јулке Радовановићкеу просторијама овдашње ерпеке више девој. школе редовна главна скупштина. ове задруге. Било је и овога пута, као обично, ишчекивања и мољакања, док се није накупио довољан број чланица, да би се могли правоваљани закључци доносити. Можда је овога пута био узрок том спором при-

Ког осјећа сваки на дан крене славе

Те највеће среће и радости праве,

Са којом се само Србин дичит може. Слава теби Славо! Слава теби Боже! Све у једном гласу узвикнусмо тако

А маглени вео узмиче полако...

Све више и више црни мрак се диже,

И дан нам је ближе. —

Тајанствена свјетлост свету слику краси,

А с висине неба допиру нам гласи:

„У вашему срцу нек се олтар прави,

Богомајки вашој,,вашој крсној слави,

У молитви чистој и у светој вјери.

Ваших праотаца, миле српске ћери

Нека вјечно гори то кандило мало,

Што рад вашег добра ту је засијало. —

То кандило чисто припаљено жаром

Родољубља српског свијести и маром нека

не догара:

У пепелу трошном српскога немара!“ Милица Ћук.

ава

ЗАДРУГА СРНКИЊА.

купљању чланица и та околност, што је башу време седнице обављен погреб одраслог сина многогодишње одборнице и прегледачице, гђе Марине Завишићке, те су многе чланице отишле да укажу саучешће својој задругарици, те за овај пар не може им са ништа замерати ; али се ипак од 4 до 7, 5 сати после подне искупило 88 чланице и председница је отворила седницу у 8/, на 5 добродошлицом и прешло се на дневни ред.

Прво је учињен помен мртвима: Катарини =