Женски свет

Реј

КЕНСКИ СВЕТ. 11.

ГОСПОЂИ ЈЕЛИЦИ 5.

бо

(Сове.

Загрли ме слатко, боголика Јеле

Ко кад небо ведро земљу обавије; Приљуби се Јеле, на груди ми вреле, Нек ми срце плахо о груди ти бије,

У душу ми упри очи сјајних стр'јеле, Нек им жедна удиљ миле зраке пије, Е'о што море пије сунца зраке б'јеле,

Па му све осв'јетле, што му на дну жије ,

Кад у душа шапту дирну нам се усне, Живот ми задрхта, крв у образ шика, Распламћена св јест ми омамљена усне:

Св'јест ми сва је љубав, ватра жеље пламне, Рајска пјесма, раскош, зрцало твог лика... Небо, васмир тад су — тек ми сјене тамне.

ЉАА,...

њс-=——__——

> ЛИСТА. ЛЕ

ХОЕ о 00) Ра сене 79 ~ > 0

СТИХОТВОРАН.

Господин Пајица био је вереник госпођице |

Мицике. Он је жарко љубио госпођицу Мицику, а она је страсно „чезнула“ за њим. ста и непомућена љубав била је то! Таку љубав

још ни један песник опевао није, а можда и

неће!. |

аи се врзла по глави Мицика, а Мицики Пајица!...

Она узме какву ручну радњу и поеле једног секунда већ пара, а то еве због Пајице. Он би што и емислио, ал не може од Мицике!..,

Мицика хита ва неком радњом ; а зашто, то она, зна. Пајица чита неку књигу и сваки час испод ока погледа Мицику. Мора да није била интересантна — књига ! )

Нешто би те Мицика.

питала! прекиде тишину

Изволи злато моје, рече брзо ПАДА, и затвори ону несносну књигу.

Кажи ми, молим те, рече стидљиво, како се праве стихови 2!...

0, злато моје, па то је нешто најлакше — рећи ће Пајица.

Заиста 2 ;

Поштења. ми !

Па, како 2

Узмеш чисте беле артије и једну оловку, па онда пишеш оно, што ти ерце говори...

Наравна ствар, у оном тренутку.

Хајде слатки Пајице напиши једну песму! = рече Мицика ташшући ручицама.

Оћу злато моје.

Ја ћу писати, рече Мицика.

Права, чи-

А ја ћу диктирати, рече Пајица.

Мицика на лаки крили донесе чисте беле артије и оловку и седне за сто са Пајицом. Још један поглед искрене љубави и Пајица рече:

Оћу у диктирати 2

Можеш.

Али онако, како осећам, и како ми ерце говори 2

Онако онако, онако! Ја ћу верно писати.

Дакле пиши, рече Пајица и почне овако:

Чудни неки. осећаји, Не даду ми буји-баји !

Шта, је то 2 прекиде га Мицика.

То је, знаш, кад не можеш да спаваш! Пиши даље, рече Пајица и поче:

Већ терају занат свој, Ат, Мицика, рају мој!

Мени ти то кажеш2 упита Мицика мало стидљиво.

Наравна ствар, ако немаш шта против 2

Немам Пајице, рече Мицика мало размажено.

Песма се само под извеснии утиском може писати, и ја ти само тако диктирам, како мени извесни утисак из срца говори!

Ох, та ово је нешто особито! Продужи молим те, рече Мицика.

. Срце моје да не евене, | Седи Мицо поред мене!

Оћеш баш зацело 2

Џа, за љубав песме...

да љубав песме 2

Наравно ! Ако нећеш, песми је крај!

Оћу, оћу! и седне поред Пајице те га по-

гледа неким очекујућим погледом, у) Д