Женски свет

86. –

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 6.

настави заједнички „Дарине Јелисавете“.

На обеду је било, поред 40 страних гостију још 34 домаћих грађана и задругарака новосадске задруге. Сто је био прекрасно украшен цвећем, а ручак господски приређен. За све време обеда овог свирала је војничка капела у пупом броју лепа и вештачка комад, и понајвише ерпске и словенске мелодије.

Код печења је, тајник Арк. Варађанин, подигао прву чашу у здравље премилостивог владара, краља Франц-ЈосиФа 1. и целог Владајућег Дома, при чему су стојећи сви отпевали свечано: многаја, љета, Мети је наздравио по том Његовом Високопреосвештенетву, епископу бачком, г. Митротану Шевићу, као врховном заштитнику добротворне задруге Српкиња Новосаткиња, и онда гостима, при чему је нарочито споменуо госте из Србије и Босне. — Наздравило се по том Новосаткињама, а нарочито начелници њиховој г-ђи Јулки Радовановићки, после перовођи Арк. Варађанину, заступницима политичних власти а нарочито г. г. великом капетану Дру Владимиру Деметровићу и заступнику градоначелника Влади пл. Стратимировићу ; наздравило се даље заступницима евештенетва а попменце протосинђелу г. Георгију Видицком, заступницима просвете и свим другим гостима; а завршило се у здравље најстаријој присутној задругарки новосадској, г-ђи Марти Кондорошевој, која“ и данас, кад се приближила 80. години, живо прати друштвени рад и потпомаже свако добро дело.

Друштво је било за време целог ручка весело тако, да је остало до 5 сати за столом и напустило мисао, да учини излет до Каменице, као што је било у програму одређено.

За време ручка читани ву брзојавни поздрави, који су дошли из Београда од т-ђе Саре Карамарковићке и Јелепе Н. Марковићке ; из Бањалуке : од г-ђе Јованке 0. Милошевићке, од бос. петровачке добротворне задруге; од г-ђе Славке Мајинске из Сентомаша; од вршачке, гор. карловачке и загребачке добротворне задруге. Збор је све те поздраве пропратио одушевљеним усклицима: живели!

обед у гостионици

У вече је био, у почаст гостима и овог дана, свечан концерат е игранком у истој дворани, која је била врло лепо посећена од најотмепијег света српског и страног.

На концерту је свирала војничка капела 70. пуковније четир одабрана комада, а г-ђа Вида Вулко-Варађанин, свирала је на гласовиру три вештачка комада, међу овима, први пут нову српеку рапсодију од г. Исидора Бајића. која је компонована у славу тог дана. Између прве војничке свирке и евирке г- -ђе Виде Вулко-Варађапове ступила је на среду г-ђа Савка Суботићка, почасна чланица Добротворне задруге Српкиња Новосаткиња и држала је

"овај интересантан говор. Године 1864. дођем из Загреба у Нови Сад

у походе својим родитељима. Том приликом позове ме др. Андрејевић и његова супруга Илка на пријатељску вечеру. На вечери беше много гостију, а а друштво расположено. Говорило се о свачему па и о Загребу, где смо ми у оно време

"живели, те тако сам причала, како су загребачке

госпође добротворну задругу основале, и да сам и ја чланица тог друштва.

Говорила сам, како би требало, да се и ми

Срикиње на њих угледамо, тим пре, што се на све стране разна женска друшта подижу. Навела сам, како добротворне задруге повољно утичу и на друштвене одношаје ва етичног и моралног гледишта, јер РАНИ И оплемењује душу и срце. Разлози, које сам ја навела, да и ми Српкиње добротворне задруге подижемо, били су само слаби звуци према громким акордима, којима је др. Андрејевић те предлоге пропратио. Андрејевић је био духовит млад човек и велики идеалиста, говорио је и о еманципацији женскиња и омладину очарао. Старији се пак гости у чуду нашли, јер нису никад тако што чули, нити знали да има у свету женскиња, које скупштине држе и на јавном пољу ради. Стари попГлиша, отац докторов, цело време је ћутао и само главом вртио, ал кад му је већ сувише било, скочи и повиче: Ако Бога знате, децо! Јесте-ли полудесли 2 Каква еманципацијаг Зар да наше поштене Српкиње по скупштинама иду као оне светске протувег Па ко ће онда децу и кућу гледати 2 Ваљда ми Реч по реч и за час се два табора створе: стари су младе нападали, нарочито доктора и мене а ми се бранисмо.