Женски свет
Бр. 9 У Новоме Саду, 1. гептембра 1902. Год. ХМ1. е | од ј А Ф = 6 А Фа њој о. а! У 4 а | у и п 62 о л 4 <ф =. = Ф Ф ли г ! = == = == = | 5 у 88 % #7 7 У = 5
| ПИ
ОР КТ Мт
ми
уазађе И Ма
ја ј
И...
А с РНИХ 3 ај лит 0
175 РА а :, 1 МАЈА А ~ о УЗ % ~"
4 НЕ и пи , | (РИКИЊА 4 РУГ
овротвоР, .
Е
6 (и ЗАДРУГА _ | |
|| = и - СРПКИЊА МОРО ИВЕ | Ј | – таван — - ===> + ИЗЛАЗИ: ЦЕНА: = а |
Сваког 1. лана у месецу.
2 круне; ва Србију 2:/, дин.
4
|
ПРИВРЕДНЕ #ИКОЛВ.
Покојни Др. 'Борђе Натошевић, као главни школски референт у Митрополији Карловачкој, подизао је свога гласа на народним црквеним саборима 1874—5. и
1819 г. да се оснивају у нас привредне школе: трговачке, занатлијске пи економске; а тражио је пута и начина, да
се по манастирима нашим подигну и хумани заводи: школе за слепу и глухонему децу. Али је све то остављено за доцније доба, док се други важнији наши автономни послови доведу у ред. Но ти автономни послови нису ни данас још сређени и сви наши народно-црквени сабори из доцнијег доба нису доспели, да поведу реч о просветним потребама нашег народа. 'Гек најновији сабор, од ове године, добио је искру наде, да ће моћи у току ове или идуће године доспети, да ради пи на законодавном преустројству нашег автономног живота, те ће, по свој прилици, доћи на реди питање просвете народне у овим крајевима, које рачунамо у најважнији посао саборског рада.
Тим мислима обузете и том надом напојене „Трговачке Новине“ покренуле су
мисао у свом 32. броју од ове године
(августа, месеца), да се «на предстојећем саборском састанку покрене питање о оснивању српских трговачких и занатлијских школа, као услова, за бољи и рационалнији привредни напредак овостраног Српства. Ми одобравамо ту мисао и радовали би се, кад би се она остварила. Али додајемо, да су за целокупан привредни напредак нашег народа од тако исто, ако не и веће важности, и школе, које би носиле смер, да се наша женска омладина изучава, у напреднијем домазлуку и газдовању.
Опште је позната ствар, да наше женске, из простих, као и отменијих и имућнијих домова, не знају да раде домаће послове и да воде кућу, као што ваља, него се сав посао поверава млађима: слугама, слушкињама, а шиваћи посао шваљама и другим еличним раденицама и то, поглавито туђинима, који нам односе спилну муку и зараду те нас и наше домове слабе и одмажу.
Кад би наше женскиње знале, а знале би кад би се изучиле, да раде све те послове, оне би више и радиле, а још више и привредиле кући и породици и наши би