Женски свет

Бр 1

ЖЕНСКИ СВЕТ. .

163.

|

Шта треба предузети, да књиге и листови, који излазе у појединим српским областима, прођу у што већем броју у све остале земље, у којима Срби живе, и да се тим путем прошири поље српске књиге и журналистике, као и међусобно познавање прилика и потреба свега ерпскога племена г донета је ова одлука:

1. Потребно је основати у Београду ерпеку главну књижарницу, с јаким капиталом, која ће по свима српским областима, у свима градовима и већим местима имати своје Филијале Њихова би дужност била да свакога месеца објављују појаву сваке нове српске књиге и да је, ако је не би већ имале на стоваришту, набављају најкраћим путем. |

2. Потребно је организовати што радикалнију и што поузданију колпортажу за књиге, часописе и новине у свима ерпеким местима. То би имала извршити главна књижарница и њени Филијали Да се то постигне треба порадити да се укину забрана и ограничења колиортаже које постоје у неким покрајинама.

8. Потребно је установити у свакој већој сеоској општини читаонице са задатком да набављају новине и часописе из свију српских области, у сразмери својих материјалних средстава.

Да би новине могле задовољити потребу својих читалаца и да послуже правом смеру, потребно је да сесве оне баве не само о ужим приликама краја у коме излазе него да прате и појаве по осталим земљама где Срби живе, и у нарочитим сталним одељењима или иначе, а тако исто кад се баве о предметима и питањима свога завичаја, да пишу тако како ће их моћи свестрано разумети читаоци свих осталих крајева. У том погледу потребно је да акција српских листова потпомогне чешћим издавањем брошира о значајнијим савременим питањима српскога народнога живота.

4. Потребно је уза сваку читаоницу или независно од ње основати књижнице за. народ уређене према месним приликама са што разгранатијом употребом еваке књиге за свакога грађанина.

Задатак је књижницама да, набављају ваљане српске књиге преко српске главне књижарнице и њених Филијала и иначе. Рад на оснивању главне српске књижарнице поверава се одбору од девет лица које треба изабрати на конгресу пошто се сврше питања која су до сад стављена на дневни ред, а извршење осталим срп-

ским књижевним удружењима, читаоницама, српском новинарском удружењу као и родољубљу појединих грађана, те да се заједничком сурадњом тих Фактора обезбрижи српској књизи и српским листовима боља будућност и стални опстанак и напредовање.

5. Потребно је умолити владу краљевине Србије да, по могућству уреди поштанеким конвенцијама са суседним државама односе ради олакшања поштанског саобраћаја и у оним земљама које су сад изван међународне поштанске заједнице.

ЏП.

Треба ли искључити из наше штампе личну полемику између новинара и између јавних посленика о њиховим приватним и породичним односима, као недостојну јавне речи и штетну по углед српских новинара и раденика на јавноме пољу 2

1. Потпуно убеђени, да је пајшира слобода исказивања мисли најпоузданије и најјаче јемотво за просветни, културни и политички напредак српскога народа, да је слободна штампа. најјачи заштитник и бранитељ истине, конгрес сматра да у полемици између јавних радника треба, брижљиво избегавати све што се односи и вређа чисто породичну част и морал.

2. Конгрес очекује од српских новинара да у јавној дискусији увек употребљавају тон озбиљан и достојан образованих и васпитаних људи.

Ш.

До којих граница може штампа претревати питања, која се тичу народног и културнога живота српског, без повреде општих ерпеких интереса и угледа српске заветне мисли 2

1. Расправљане о општим есрпеким питањима не може шкодити заветној српској мисли док се та питања расправљају са добрим познавањем ствари у свима детаљима, објективно и трезвено, са љубављу и преданошћу, и док се не губи из вида да свагда, пре свега, треба имати на уму ошпте српске интересе и заветну српску мисао.

2. Тим више потребно је истаћи, да је за свако расправљање о српским стварима потребно добро познавање Факата, а то познавање Факата већини српских новинара често недостаје. С тога је потребно боље и темељније проучавање свих српских питања, но што је то до сада било.