Женски свет

Бр. 12

таксу за адвокатеку комору, зар не жале изгубљену своју младост, године, које су страћене у

узалутном, пропалом раду или тачније речено |

— нераду.

„А је ли потребно да говоримо о лекарској струци 2 Или да спомињемо чиновничке јаде 2

„Веома је жалосна појава, да онај који код нас сврши, и ако тешком муком, четири грађанске школе, већ држи да је стекао право да, живи од свог душевног рада и захтева, да га рачунају међу интелигенцију. Друштво му и даје овај ранг због чега овом полуобразованом човеку постаје истина онолика колику има један обичан послужитељ, но друштвене су му дужности оне исте какве су и у господина човека. И он неће и не може да часно живи као какав послужитељ, но воле да у уображеном „вишем“ положају кубури, и често чини проневере, краде, да би могао играти улога гослодина. Има ли примера да се решио на Физички рад онај, који је свршио четири разреда средње школег И ако има зато можда примера, има их за цело веома мало. „А сад да видимо, како је у том погледу н. п у Немачкој. У огласима Берлинских, Хамбуршких и Келнских, ца и других листова видећете, на крају школске године, како огроман број младића, који су добрим успехом положили испит зрелости, траже место у спецерајским или

ЖЕНСКИ СВЕТ.

-.:= а 4 = +

181.

другим радњама као — шегрти, И они'у таким радњама не траже да науче књигбводство или да стеку подобност коресподента, него баш иду да стекну практичну трговачку вештину, да се усаврше у простом трговачком раду, у саобраћају с публиком, у набављању робе ит. д. Укратко они се труде, да постану у сваком погледу печени трговци.

„И немачка трговина има да захвали једино овом образованом средњем сталежу, што се нарочито у сразмерно кратком времену, откад је створена уједињена Немачка, овако исполински развила. Јер кад бии Немац тражио „душевног“ рада и звања, као што га тражимо ми, онда би, нема спора, Немачка у економеком и политичком погледу још и данас била онде, где је н. пр. Аустрија“.

У даљем свом разлагању вели „Будапешти Хирлап“, да је и „недостатак предузимачке воље опште зло, и да кукавички страх од борбе за живот гони многе младиће да одлазе у чиновнике. Нико не мисли на то да нешто извојује својим трудом и промућурношћу, него већином само тежи како ђе нешто лако добити“.

5 ж

Ето, тако тај мађарски лист. Зар није то

за нас, Србе, добра наџка !2 – „Будућност“ од 1900.

ДИЈЕТЕ НА УМОРУ,

(Андерсен).

Како ми је тешко, о да знадеш, мамо, Заспао бих слатко ја уз твоје груди, Јел ти нећеш плакат 2 обећај ми само, Да ме суза твоја из сна не пробуди!

~

Ох, како је хладно... вјетар негдје хуче... Но у сну је слатко, баш ни мало зиме, Чим затворим очи видим сјајне луче

И анђела много, много загрли ме !

Ти их видиш, је лиг гледај мамо мила! Слушај како поју, глас им не престаје, Крај одра ми лете, видиш бјела крила, Њима бога, је ли, та криоца даје: !

Све од цвећа шаре... то нам анђб спрема Да нас кити њиме — виђи, мамо виђи!

А зар таких крила у дјечице нема,

Иг ће пошље они тек у гробу нићи!

Немој ми ручице притискати јако, И на мокро лице нагињати к себи! да вас горим мамо, немој мила тако, Никада се с тобом раставио не би!

Ах, мамице доста, доста, не плач' више ! Врло ми је тешко, шум и звоно звони... Очи потамњели, — анђели све ближе, Ко ме то цјелива, мамо јесу л ониг2

Ник. Ст. Љубиша.