Женски свет
Бр. 12.
бра о. г. под председништвом своје начелниец т-ђе Јулке Радовановићке. У овој се седници после образложења председнице и перовође, одустало од приређивања игранке на четврти дан правосл. божића, као што се било решило у у прошлој седници, јер би приређивањем те игранке отишло преко 400 круна нашег српског новца у туђе руке, а питање је би ли се још толико могло прикупити чисто добити за добротворне цели. ( тога је решено да се путем наше јавне штампе овде позове наше грађанство да на цели одела за сироту школ. децу и на потпору сиротица приложе колико могу и без забаве. Концерат са дилетантском представом пак без игранке да се одржи у своје време, као што је ретено у прошлој седници.
Овом цриликом је заказана редовна главна скупштина, задружна за недељу 12. (25.) јануара, 1908. године у пола три после подне.
У истој седници је решено, да се донесе предлог идућој редовној скупштини, да овласти свој управни одбор, да спреми план и начин, како да се у току идуће године отвори овде раденичка школа за женску децу, која би обухватила и рад за сваку домаћу потребу тако, да се не спремају ту само самосталне шваље и кројачице, него за све домаће потребе, као кување, спремање, неговање мале деце и т. д. како би одатле излазиле имућније као добре своје газдарице, а сиромашвије као добре млађе ва имућније домове. Суботица.
„„Добротворна Задруга Српкиња Суботич_киња“ одржала је 24. октобра 0. г. своју ре-
довну скупштину под предеедништвом гђе Мице
· Јоце Т. Радића, задружне подпредседнице. Ова, седница сазвана је била за 20. октобар, али се због недовољног одзива чланица није могла одржати, но са жалошћу морамо констатовати,
да и на други позив све се чланице нису ода-
звале, али зато је скупштина одржана без обзира на број присутних чланица, у смислу одређења друштвених правила. Овај слаб одзив чланица мора жалостити евака пријатеља оваких задруга, јер се овим очито показује, да ми, Српкиње, не схватамо узвишену задаћу нашег удружена. Та са тиме смо уплатили своју чланарину принели смо само неку материјалну жртву на олтар свеопћег нашег добра, што вмо и иначе, све Српкиње, као свесне кћери рода свога дужне чинити, али се од нас тражи,
што
ЖЕНСКИ СВЕТ.
183.
да и иначе будемо учаснице у збору и договору, што се клони свеопћем напретку нашем. Наше задруге установљене су у народу нашем са нарочитом циљу; наше Српкиње удружише се и удружују се, да са мушкињем нашим заједно помогну развитак наш, да у свеопштој просветној борби на бојишту буду Косовка, ђевојка и да видају ране љуте на народном нам телу, а то чине и онда кад се сестрински разговарају и договарају о потпомагању свега онога, што помоћи иште Такови зборови и договори за нас
· Сршкиње јесу најпогодније наше задружне скуп-
штине, где у оквиру парламентарног реда имамо прилике да своје мисли изменимо и своју удружену снагу посветимо ономе, што ће удружењу — у народу нашем — угледа прибавити и чиме ћемо општу народну ствар унапредити. Ето нам поља за наше еманциповање ! Но када ми овака наша удружења, која се ослањају на једино наша, слаба плећа женска и у којима смо ми позване да развијемо своју делатност, не потпомажемо морално, онда некако показујесмо, да не знамо одушевити се за узвишена дела. А овамо знамо да је Српкиња свагда била поносна љуба, која је делила са својим војном и добро зло, која се у народној радости радостила, а у жалости жалостила, али војна свога соколила, да не клоне у борби, но да се нада у Бога и помоћ Божију, јер племенита мисао његова погинути неће, никад ни довека! И нека је хвала милости Божијој, ево нас и данас још, крај свих зала, битишемо дато Српкиње сестре, не клоните, не раздружујмо се, но пригрлимо удружење своје и настојмо, да ово не постоји само на хартији, но и у срцима нашим. -
У скушштини узет је на знање извештај управног одбора о овогодишњем раду, даље је екушштина узела на знање, да су питомице ове Задруге, на име: Душлнка Димитријевић учит. приправница П. год. и Марија Букоров“ припр.
Т. год. 1901-2 школеку годину евршиле са до-
брим успехом, те им је Задруга поклонила свакој по 40 Круна. Уједно је за 1902-8. школ. годину истим питомицама и још Милици Цурнић припр. Т. године, која је прошле школ. год. ТУ; разр. грађ. школе са скроз одличним успехом свршила, — одредила свакој по 100 Круна. Утврђен је прорачун за 1908. год. те је на располатање одређена свота у износу 1180 К. Одлучено је да се Вадруга упише за редовног члана „Матице Српске,“ да се набави свечарска икона „Сретеније Говподње,“ Задругарка.
=