Женски свет
ЖЕНСКИ СВЕТ.
185.
Бр. 12.
тренутку чуло се побожно појање псалма, које је навештавало рођење Спаситељево.
Поноћни поветарац јавио је високим јелама, а ове, приклањајући се једна другој разносиле су вест, да се родио Назарјанин.
Бура дивљих страсти у души његовој наједном се стишала, и срце му омекло, као тврди снег на пролетњем сунцу.
7 Није мислио више ништа, само то, да га његов друг од горе између звезда гледа, како он, попут разбојника нож стиска у руци Пред душевним очима му појавила се одједном слика дома његова, дете његово где бунцајући у врућици лежи на крпама. ; у
Бол је отворио изворе души и суве потеку
уз бледо увенуло лице. — Са шеширом у руди
понизно је стајао сада пред надзорником мајдана.
Овај, када је видео овогиначе суровог човека тако понизна, оружје своје пребаци на раме, и од сажалена, на пређе хладном лицу, појаве се црте милосрђа. _
Познао је рудара, пришао му ближе, мете му руку на раме и благим гласом рече: „Шта ти је Јоване2 што ходаш у поноћио доба по спахинекој шумиг
Ћерка ми умире благородни господине, не могу да јој дадем топла јела, нити топла одела; хтео сам јој испунити бар последњу жељу, да јој однесем једну празну јелку.
Надзорника дубоко гану невоља и бол овога човека, и оне разлике, која је усљед положаја, и образовања између ова два човека постојала,
Ти мили, лепи странче,
(0 далеких, јужних страна Ни не знаш, да те волим, Већ много, много дана.
У дане оне срећне,
У доба мајских ружа, Кад нам ејајна нада Блиставе снове пружа.
Сусретох тебе једном... Тужан си био чедо, Незнани бол је пао
На твоје чело бледо.
| |
|
одједном нестаде у души његовој, и почео је увиђати истину, да је сродна невоља и сродан бол у стању зближити људе.
_ Њега није невоља, али бол га је отерао од куће. — Није могао код куће провести бадње вече. — Баш данас је година дана, како је изгубио своју ћерку. А онје тек могао да јој набави све, што се новцем набавити дало, али живота није јој могао купити. И сада, на бадње вече тако се осећао код куће, као у празном гњезд“, из кога је изумрла песма и цвркут.
„Носи, носи Јоване јелку, па понеси и дрва за огрев.“ — ИМ он сам поможе екупити једно бреме. Фашина, и заједно га однеше до земунице, која лежаше на подножју брега.
Болно девојче уморено врућицом спавало је поред козе, грејући се уз ову.
Надзорник скиде свој капут, и са њиме покрије девојче. -
После једног сата пак дошао је до Јованове земунице са колима; донео је топлих хаљина, накита за јелку, хлеба, вина, меса, једном речју снабдео их је богато са храном, па и са новцем.
Јован је са благодарношћу и сузним очима љубио руке г. надзорника, а када је остао сам, пред врати земунице пао је на колена, склопио руке, и са највећом нобожношћу и срцем пуним благодарности обратио сек небу: — Ох велики Господе! посетио си о овом светом вечеру и дом беде и невоље, нека је слављено за то име твоје ! ;
титији
Са мађарског превела: Вида.
Ја не знам само зашто: И мог весеља честа,
У срцу моме туга
Од тада нађе места.
И од тад, од тад само, Сећам се сете твоје,
И твога мила лика Премило добро моје.
Ти мили, лепи странче
С далеких јужних страна. Ни не знаш да те волим Већ много, много дана. — —
Кринка Јакшићева.