Женски свет

10..

#

ЖЕНСКИ СВЕТ.

5 о < о, косе о ~. сол

5>

ЛИСТАК. <

Ф 760 о 67 елробкое то << от:

СИРОТА КНЕГИЊА,

— А. Чехов. —

Мала кућица с три прозора, госпође кнегиње, добила је са свим свечани изглед. Са свим се подмладила. Около куће, све је брижљиво почишћено и у најбољи ред доведено. Капија је широм отворена, а са прозора скинути капци, те окна блистају, што су чисто опрани.

На главном улазу постављен је стари и верни слуга Жарко који је такођер — данас озучен у свечаном руву.

Дрхћуће руке, старога слуге, имале су доста, посла док су у ред довеле набрану и замршену дугу браду. Чизме на ногама, добиле су нов изглед, а дугмета на старој извешталој хаљини сјала су се као да су од чистога злата. Није се бадава стари слуга Марко извукао из своје собице. Данас је имен дан — гђе кнегиње, а он сматра — за свету своју дужност — посетиоцима врата отварати и ових имена гђи кнегињи пријавити. к

Па ни у предсобљу не осећа се као обично

задах пржене каве-и посне чорбе — него са свим неки пријатан мирис — којије у многоме сличан био — сапуну од јаја;

Собе су брижљиво очишћене и опране; завесе су намештене а са слика су скинути застирачи од тила — који беху чувари — да их муве не упрљају. Псето, мачке, квочке са пилићи

и још неколико насађених квочака све је то било.

данас склоњено у кујну — где гости ни близу не могу доћи. Сама кнегиња, била је жена већ у годинама али ипак румена и не набрана, лица,

Завалила се у наслоњачу и непрестано је удешавала хаљину коју је имала на себи. Само једна — једина ружица предевена на прсима показивала је да још младалачког духа има кнегиња,

Кнегиња је нестрпељиво очекивала госте, који ће јој доћи да поздраве имен-дан, те да јој пожеле многа и многа добра и среће! Барон Трамб са сином; кнез Холалаџе, коморник Бур-

настов — рођак кнегињин, генерал Битков и још многи други — од прилике двадесет на броју. БЕЗ

63 Ови кад се искупе, биће одмах кућа пуна разговора,

Кнез Холалаџе, за цело ће отпевати коју; а генерал Битков ће по обичају два сахата молити док му не дам ружицу, преденуту на грудима. Она је врло добро знала како са овом господом поступати ваља.

да цело ће доћи и трговци, Хтулкин и Перентков, али ови ће само у предсобље бити пуштени, да њих ће бити на столу постављен — табак артије — перо и мастило, да упишу своја имена, па онда могу на исту страну од куда и дођоше.

Дванајест сати! Кнегиња још једном стане пред огледало, да удеси хаљину и ружицу. Ослушкује не зврјели већ кочије — са гостима! А да нису већ звонили на врати — а Марко их није чуо У једанпут зачују се једна кочија —

како јуре према кући кнегињиној. · Стала су Пређе већ џет, — десет минута, али нико не улази !

Кочија са гостима, нису к мени дошла! Тужне мисли обузеше кнегињу, што јој нико не дође! Као лане, исто и ове године, око два сата уђе кнегиња у спаваћу собу, да узме неке капи.

— И нико не дође! Ах, та то су једни угуреузи !!!

У друштву кнегињином налазио се само стари слуга Марко, који је све то исто осећао. што и кнегиња, — и он се јако љутио, — што в данашњи свет тако покварен.

Испре су летели у гостинску салу као муве а сад — Сад их нема! Кад св вратила из из спаваће собе, села је на једну столицу бришући сузе — и тужно се сећајући своје младе прошлости. Кнез Холалапџе, гроф Бувицков, — па ни један да је дошао — та то су прави ниткови !

~Ваборавише на моју доброту! — А да мене не беше — шта би били данасо Само мојом протекцијом дођоше до великог звања — иначе би као и многи други били заборављени 2

— Богме би и били заборављени — примети стари слуга Марко — бришући сузе марамом,

— Ја не тражим од њих никакве захвално,